Jedan od mogućih razloga zašto postoje ljudi

Ako tražite odgovor na pitanje odakle dolazimo, on uveliko zavisi od toga koga pitate.

Astrofizičar bi vam tako mogao reći da je hemijski sastav našeg tela nastao u nukearnim požarima zvezda, dok će evolucijski biolog verovatno istaći sličnosti našeg DNK s onim drugih primata i zaključiti da smo se razvili od majmuna.

Ali Liza Rendal, teoretičarka fizike s Harvarda, nudi potpuno drugačiji odgovor - koji je opisala u novoj knjizi "Dark Matter and the Dinosaurs".

Ona naime tvrdi da je izumiranje dinosaurusa, koje je bilo nužno za nastanak ljudi, povezano s tamnom materijom – misterioznom i nevidljivom materijom, za koju astronomi procenjuju da čini 85 odsto svega u svemiru.

Izumiranje jedne vrste predstavlja početak stvaranja druge

Paleontolozi su uglavnom saglasni da je pre otprilike 66 miliona godina 14,5 km dugo nebesko telo, verovatno kometa, pogodila Zemlju. Pritom je uništeno 75 odsto svih živih vrsta na planeti, uključujući i većinu dinosaurusa.

Među preživelima su bile i male vrste primata, koje su sledećih 66 miliona godina rasle i razvijale se sve dok nismo došli do današnjih ljudi.

Ali šta je uopšte prouzrokovalo da neki džinovski kamen padne u našu planetu i pruži primatima šansu za dalji razvoj? Može biti da se sve dogodilo slučajno ili da smo imali sreće.

Ali Rendalova ne deli to mišljenje.

U svojoj knjizi ona opisuje tamni oblik nalik palačinki, koji se sastojao od guste tamne materije, a koji je odgovoran za pojavu naše vrste.

Tamna materija nikad nije direktno otkrivena, ali postoji više nego dovoljno dokaza da gravitaciono utiče na naš svemir, pa većina naučna zajednice smatra da ,iako se ne može dodirnuti ni videti, ona prožima ceo svemir.

Tamna materija se koncentriše u velikim auroeloma oko galaksija, poput velikih mehurića. Ali Rendalova smatra da bi mogli postojati i tamni diskovi među zvezdama, planetama i oblacima gasa u našoj galaksiji.

Pazite na tamne diskove

Ako u hipotetičkim tamnim diskovima postoji tamna materija, to bi moglo objasniti zašto diskovi imaju tako jak gravitacioni uticaj na tela oko sebe, uključujući i naš Sunčev sistem.

Ali Sunčev sistem nije uvek blizu diska, koji predstavlja poentu teorije Lize Rendal.

Sunčev sistem se vrti oko središta Mlečnog puta, na isti način kao što se Zemlja okreće oko Sunca, uz intrigantnu stopu osciliranja.

Grupa astronoma izradila je gurbu procenu oscilacije ove stope pre petnaestak godina, kada su izračunali da Sunčev sistem prolazi kroz ravninu Mlečne staze jednom u 32 miliona godina. Drugim rečima, ako postoji tamni disk, toliko često prolazimo i kroz njega.

Zanimljivo je da postoje dokazi koji ukazuju na to da je do masovnih izumiranja u prošlosti Zemlje dolazilo upravo unutar tog vremenskog okvira, ili jednom svakih 25 do 35 miliona godina.

Upravo zbog te veze između masovnog izumiranja i oscilacije u Sunčevom sistemu širom galaksije, Rendalova i njen kolega s Harvarda Metju Ris su i počeli proučavati moguće poreklo nastanka ljudske vrste.

Liza Rendal ima hipotezu da kad prolazimo kroz tamni disk, gravitacija iz tamne materije - kojom je disk ispunjen - utiče na spoljni deo našeg Sunčevog sistema, nazvanog Ortov oblak.

Ovaj oblak nalazi se 50.000 do 100.000 astronomskih jedinica udaljen od Sunca i pretpostavlja se da sadrži milijarde ledenih predmeta koji su široki oko 20 km.

Kada bi oni udarili u Zemlju, slobodno bi se mogli pozdraviti s bilo kakvim životom kakav nam je sad poznat, a Rendalova smatra da se tačno to dogodilo dinosaurusima pre 66 miliona godina, čime su otvorena vrata evoluciji primata.

Dokazivanje

Iako je nemoguće vratiti sat, pogotovo toliko unazad, dokazivanje postojanja tamnog diska svakako bi potvrdilo teoriju Rendalove.

Ona je to pokušala učiniti tako što je gledala brzinu i smer kretanja zvezda u našoj galaksiji. Ako se zvezde kreću u smeru koji se ne može objasniti običnom, vidljivom materijom oko njih, tad se javlja velika mogućnost postojanja tamnog diska.

Premda to nije tako lako dokazivo, budući da postoji oko 100 milijardi zvezda u Mlečnom putu, a lov na tamnu materiju nije nimalo jednostavan.

Zasad imamo desetak funkcionalnih detektora pod zemljom, na Zemljinoj površini i u svemiru, ali nijedan još nije uspeo da detektuje čestice tamne materije. Ako uspeju, to bi bio još jedan plus za Rendalovu i njenu hipotezu, piše Biznis insajder.