Kako ljudi postaju religiozni?

Profesor Stiven Rajs, psiholog Univerziteta u Ohaju, tvrdi da bi to moglo da objasni zašto je najveći broj svetskih religija tako kontradiktoran.

On smatra da religija mora da se dopadne različitim tipovima ljudi, kako bi bila uspešna. Dakle, ljudima koji su skromni i tihi,možda se dopada ideja svemoćnog boga, dok je onima koji su ambiciozni i prodorni primamljivija ideja da nas je bog stvorio po svom liku.

“Nije važno da li bog postoji, ili ne, jer je cilj religija ispunjavanje naših osnovnih želja”, smatra Rajs.

“Ako želite da gradite religiju, treba vam mnogo sledbenika i morate da odgovorite na želje svakog od njih. Ako insistirate na tome da je jedini način da dođete do boga kroz meditaciju, onda ekstrovertne osobe neće želeti da vas slede, dok ćete u suprotnom odbijati introvertne. Morate da imate religiju koja se uklapa u vrednosti raznih ljudi.”

Rajs smatra da su raniji pokušaji da se religija objasni kroz psihologiju bili suviše uski, jer su bili fokusirani na moralni okvir, ili način na koji se ljudi nose sa smrću.

U novoj knjizi “The 16 Strivings for God” on kaže da religije istovremeno ispunjavaju 16 osnovnih ljudskih težnji – radoznalost, prihvatanje, porodicu, čast, idealizam, nezavisnost, red, fizičku aktivnost, moć, romansu, spasenje, društveni kontakt, hranu, status, mir i osvetu.

On je rekao da, iako svi imaju te osnovne težnje, doživljavaju ih na različit način, pa su i njihove motivacije drugačije.

Rajs je ispitao 100.000 ljudi kako bi otkrio na koji način doživljavaju život.

“Analizirali smo oko 270 različitih religioznih uverenja i praksi i načine na koje se oni povezuju s osnovnim ljudskim težnjama. Mislim da je sve vezano za religiju izraz jedne od 16 težnji, ili kombinacije više njih. Na primer, ako ste ekstremno ambiciozni, svideće vam se ideja da postoji tvorac svega što nas okružuje, jer to znači da postoji vrhunsko i nenadmašno postignuće. S druge strane, ako se kajete zbog nečega, za vas će vredeti verzija osvetoljubivog Bbga. Ista ta verzija odbiće nekog ko je po prirodi mirotvorac. Oni će više voleti boga koji okreće drugi obraz”, smatra Rajs.

Razlike u individualnim željama takođe mogu da objasne zašto neki ljudi prihvataju određene religije. Recimo, tradicija jedinstva unutar hrišćanskih crkava i posmatranje vernika kao stada privlači ljude koji teže porodičnom životu.