Putinovih 15 godina: Od skromnog službenika do velikog vođe

Dok je 2000. godine bio nesiguran u sebe, osećao se kao skroman službenik koji je slučajno postao predsednik Rusije, danas je Putin jedan od najvećih vođa na međunarodnoj pozornici.

U Kremlj je zakoračio 7. maja 2000. godine kao bivši šef sigurnosnih službi pravo na predsedničko mesto. Na čelo Rusije došao je nakon Borisa Jeljcina koji je istaknuo kako je to bila prva demokratka predaja vlasti u celoj ruskoj istoriji.

Putin Rusijom vlada duže nego Staljin, a kako stvari stoje, uopšte ne razmišlja o povlačenju s vlasti. U prilog mu idu i ankete prema kojima, ako je verovati, nema naznaka da su Rusi umorni od svog dugogodišnjeg vođe uprkos sankacijama zapada zbog podrške pobunjenicima u Ukrajini.

Putinovo doba je započelo s viđenjem nove Rusije.

"Želimo slobodnu, prosperitetnu, bogatu, jaku i civilziranu Rusiju, državu čiji će građani biti ponosni i poštovani u svetu", rekao je Putin u svem predsedničkom govoru.

Takvu su poruku Rusi dugo želeli da čuju jer su godine Jeljcinove vladivne Rusiju dovele do potpune katastrofe. Penzioneri su rasprodavali komad po komad nameštaja iz svojih domova kako bi preživeli.

Povređeni vojnici koji su se vraćali iz rata u Čečeniji molili su za novac. Visokoobrazovani ljudi, profesori, advokati, fizičari, bili su prisiljeni da rade kao taksisti da bi povećali svoje ionako mršave plate. S Putinom je stigla nada za promene.

Dok se jednima sviđao, drugi su bili oprezni. No, Putin je znao što njegovi građani žele, i nameravao je to da im da.

"Rusi nisu imali osećaj stabilnosti poslednjih deset godina", rekao je na državnoj televiziji u intervjuu koji je dao brzo nakon što je došao na vlast.

"Nadam se kako ćemo vratiti taj osećaj", poručio je.

Do maja 2008. godine kada se bližio kraj Putinovog drugog mandata, Rusija se, bar na površini, transformisala. Najveći gradovi bili su gotovo neprepoznatljivi. Plate su se isplaćivale na vrijeme, a bile su čak i veće.

Završio je razorni rat u Čečeniji, a njegov uništeni glavni grad Grozni je obnovljen od temelja.

Ali, u postsovjetskim reformama, Rusi su velikim delom ostali zakinuti za nezavisne medije koji su ugušeni, sudovi i parlament su pod kontrolom, a novac koji se trebao iskoristiti za vitalne infrastrukturne projekte, jednostavno je curio iz zemlje.

Javno zdravstvo je postalo upozoravaćuje nesposobno za obavljanje svoje funkcije, ali se zato moglo izabrati nekoliko desetina vrsta pice, a vodka je postala jeftinija i dostupnija u novim hipermarketima. Za većinu Rusa to se činilo kao "najboljim među najlošijim stvarima".

"Ljudi su sklopili dogovor s đavolom", rekao je Oleg Orlov, šef Memoriala, najstarije ruske organizacije za ljudska prava prema čijem su tumačenju Rusi ostali izvan društvenih i političkih procesa koncentrisani na vlastite živote.

Veze između Rusije i Zapada sada su na najnižem nivou još od vremena hladnog rata. Ali, u ranim 2000-im kada je tek stigao na vlast, Putin je glavnom NATO generalucDžordžu Robertsonu rekao kako želi da Rusija bude deo Evrope, a nedugo zatim je izvestio i kako je raspravljao s nemačkim kancelarom Šrederom o mogućnosti da se jednog dana priključe zapadnom vojnom savezu.

Putin je u prvih nekoliko godina hteo da postane deo novog sveta. No, stvari su se promenile nakon američke invazije na Irak 2003. godine kada je, kako piše Vocativ, shvatio da će SAD učiniti sve što žele bez obzira na rusko mišljenje. Događaji u Libiji i Ukrajini samo su učvrstili taj stav. Zapad i Rusija krenuli su svako svojim putem.

2008. godine ruske vojne snage porazile su bivšu sovetsku republiku Gruziju i u pet dana republiku Južnu Osetiju. Nakon uništavanja gruzijske vojske na Južnom Kavkazu za mnoge je 'nacionalni vođa' postao čovek koji je ostao samo na svojim obećanjima.

Ipak, Putinov uspeh zaradio je pohvale male četvrtine, a među njima i Aleksandra Solženjicina, koji je za svoje hronike ruskih gulaga dobio Nobelovu nagradu. On je rekao kako je Putin nasledio opljačkanu i haotičnu zemlju sa siromašnim i demoralisanim ljudima.

Najveći Putinov saveznik svih godina njegove vladavine je televizija, glavni izvor vesti za oko 90 odsto Rusa. I dok je Jeljcin bio grub prema svojim političkim protivnicima, ipak nije preduzimao nikakve korake protiv kritičara u medijima ili onih koji su se grubo šalili na njegov račun.

Putin nije gubio vreme. Njegova prva meta bio je NTV, jedini nacionalni televizijski kanal koji nije bio pod kremaljskom kontrolom. Osnovao ga je tajkun Vladimir Gusinski 1993. godine.

NTV je bio profesionalni kanal poznat po svojim beskompromisnim izvještajima o prvom čečenskom ratu. No, nije trebalo dugo da na sebe navuku gnev prvog čoveka Kremlja. U svom političkom satiričkom šou insipirisanom britanskim Spitting Imageom, Putin je prikazan kao zlo dete.

"Putin nikada nije bio političar zapadnog stila, a naša okrutna karikatura učinila ga je histerično besnim", rekao je Viktor Šenderovič, pisac koji je izmislio scenu napominjući kako ju je Putin doživio kao ličnu uvredu.

Samo četiri dana nakon Putinove predsedničke inauguracije, u moskovsko sedište NTV-a i njihovih kanala, Media MOST upali su maskirani poreznici i naoružani Fsb-ovci i sve pretresli.

Mesec dana kasnije, Vladimir Gusinski, vlasnik kanala, uhapšen je i optužen za proneveru. Kasnije je rekao kako je pušten iz pritvora jer je pristao da preda svoj udeo NTV-a državnom energetskom divu Gazpromu kako se šefu Kremlja više ne bi rugali.

Kremaljski spin doktori na posao su se bacili u decembru 2011. godine kada su desetine hiljada Rusa izišli na ulice da protestuju zbog navodne izborne prevare na parlamentarnim izborima te prozvali Putina da podnese ostavku.

Demontrante su etiketirali kao zapadne agente koje plaća SAD kako bi organizovali proteste protiv Putina.

Demonstranti su do 2013. godine bili na kolenima, a njihove vođe iza rešetaka, u kućnom pritvoru ili su pobegli iz zemlje. Kada su demonstranti sa sedištem u Kijevu svrgnuli svog promoskovskog predsednika Viktora Janukoviča u februaru 2014. godine, Putin je jasno dao do znanja što misli o domaćim kritičaraima – nazvao ih je nacionalnim izdajnicima i petokolonašima.

Prokremaljske grupe izišle su na ulice u znak podrške predsedniku i za manje od nedelju dana, desetine hiljada njih marširali su centrom glavnog ruskog grada pozivajući na uništenje opozicionog pokreta. Tada je ubijen Nemcov, vođa opozicije, Kremlj je negirao bilo kakvu povezanost s tim, a Putin se ni do danas nije nimalo promenio.