Kako da vratimo beloglavog supa na Staru planinu?

Foto: belgianchocolate/ Flickr.com

Direktorka Fondacije Irena Hribšek kazala je da je 1990-ih godina Srbiji pretila opasnost od nestanka beloglavog supa. "Nekada su ovde živele četiri vrste lešinara - bela kanja, orao bradan, crni lešinar i beloglavi sup. Na žalost samo je beloglavi sup uspeo da opstane u Srbiji i to samo na dva lokaliteta – u klisuri reke Uvac i klisuri reke Trešnjice kod Ljubovije", rekla je Hribšek.

Ona je dodala da je 20 godina aktivne zaštite ove vrste dovela do toga da se povećao broj i da je populacija ovih ptica stabilna.

"Već možemo da se razmišljamo kako da ih vratimo u one delove Srbije gde su nekada živeli, kao što je bilo na Staroj planini gde su beloglavi supovi živeli pre 60 godina. Na ovaj način promovišemo projekat za povratak beloglavog supa na Staroj planini", rekla je Hribšek.

Rukovodilac programa Saša Marinković iz Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" rekao je da nakon 20 godina rada na povratku ove ptice jato beloglavog supa broji negde oko 500 ptica, a da zbog manjka prostora za stvaranje gnezda u zapadnoj Srbiji ova ptica ima mogućnost da se vrati na Staru planinu.

"Imamo podatke da se ovde beloglavi sup poslednji put gnezdio 1948. godne na Vidliču. S obzirom da ova vrsta ptica nepogrešivo pronalazi mesta gde je ranije bila, predložili smo da se beloglavi sup vrati na Vidlič na Staroj planini", rekao je Marinković i dodao da bi se ptica brzo vratili pošto ovo područje odgovara beloglavom supu.

Marinković veruje daje povratak beloglavog supa na Staru planinu realnost uz podršku "Srbija šume", koje upravljaju parkom Stara planine i uz podršku opštine Pirot.

Marinković je dodao da beloglavi sup ima značajan estetski značaj, što se vidi na srednjevekovnim grbovima, ali da je sada važan i za ekološki turizam.

"Pokazao se i kao ekonomski značajnim za razvoj lokalnih zajednica i atraktivan je za ekološki turizam. Zlatar i Nova Varoš su od beloglavog supa napravili turističku metu. Pirot i Stara planina su zaboravljeno blago. Vraćanjem ove izčezle vrste, dajemo novi kvalitet Staroj planini i celom ovom kraju", rekao je Marinković.

Od 2009. godine, današnji datum, 5. septembar, obeležava se kao Međunarodni dan zaštite lešinara, s namerom da se javnost upozori na ugroženost ove vrste ptica. Od 23 vrste lešinara, koliko danas postoji u svetu, smatra se da će polovina nestati u narednih 10 godina.