Otkriće koje bi moglo poljuljati istoriju islama

Ako se pokaže da su najnovija otkrića o svetoj knjizi islama istinita, čitava istorija ove religije mogla bi se ponovo ispisati, a čak bi mogla pasti senka na 'nebesko' poreklo svetog teksta.

Naučnici veruju da je kopija Kurana, koja se nalazi u biblioteci u Birmingemu, ispisana u neko doba između 545. i 568. godine. To ne bi bilo nimalo čudno da nije rašireno verovanje da je prorok Muhamed rođen 570. godine, a umro 632.

Kopija Kurana koju poseduje engleska biblioteka smatra se najstarijom na svetu (iako nije reč o celom tekstu, nego samo o surama, tj. poglavljima, 18-20), a nakon što su naučnici testirali ugljenik malog pergamenta iz svete knjige, došli su do neverovatnog otkrića o njenoj starosti.

Inače, datiranje ugljenikom smatra se jednom od najpreciznijih metoda određivanja starosti, a ovo konkretno istraživanje pokazalo je da je knjiga napisana prierođenja Muhameda, ili u najboljem slučaju u njegovom detinjstvu.

Ako se nova otkrića pokažu istinitim, postavlja se pitanje o poreklu islamske svete knjige, iako treba napomenuti da nije testirano mastilo nego samo pergament, pa postoji mogućnost da je Kuran jednostavno napisan na starom papiru.

Službeno, Kuran nije napisan do 653. godine, kad je njegovo pisanje naredio kalif Osman, iako se veruje da su napisani delovi Kurana bili u opticaju i pre toga. Pre nego što je zapisan, Kuran se prenosio usmenim putem, a najpredaniji vernici bi naučili čitav tekst napamet.

Neki naučnici veruju da Muhamed nije primio Kuran iz neba, kao što je tvrdio tokom života, nego da je umesto toga sakupljao tekstove i skripte koji su odgovarali njegovom političkom cilju, piše Biznis insajder.