Stari pećinski grafiti upozoravaju svet na klimatske promene

Pisano predanje o efektima promene klime koja je trajala nekoliko generacija nudi nam proročko upozorenje iz prošlosti.

Hemijske analize iz pećine potvrđuju priču o teškom životu tokom smene vremenskih ciklusa.

Sedam suša između 1520. i 1920. dokumentovano je u ovim grafitima o gladovanju i društvenim neredima koji su trajali vekovima.

U natpisu iz 1891. stoji: „24. maja, 17. godine vladavine cara Guang-sjia iz dinastije Ćing, lokalni gradonačelnik Huaidžong Zu predvodio je više od 200 ljudi do pećine da nađu vodu. Proročica Zenrong Ran molila se za kišu tokom ceremonije“.

Daju pećina u Ćinlin planinama u centralnoj Kini nalazi se u regiji koja je pod uticajem letnjih monsuna, zbog kojih 70 odsto kiše tokom godine padne za svega nekoliko meseci.

Ukoliko monsun kasni, rani, traje kratko ili suviše dugo, ostavlja veliki uticaj na lokalni ekosistem.

Suše s kraja 19. veka dovele su do gladi i pokrenule društvene nemire koji su na posletku doveli do sukoba vlasti i civila 1900.

Na sličan način suša iz 1528. takođe je izazvala glad, a tada su zabeleženi i slučajevi kanibalizma.

Vođa istraživanja dr Likangčeng Tan sa Kineske akademije nauka u Si’anu kaže: „Vrlo je retko da se pronađu ovakva svedočanstva iz prošlosti. U kombinaciji sa dokazima koje smo pronašli u fizičkim formacijama pećine, natpisi su ključan način da potvrdimo efekte suše“.

Kako bi to učinili, istraživači su analizirali izotope i tragove elemenata u pećinskim stalagmitima.

Otkrili su da je koncentracija određenih elemenata bila povezana s periodima suše, a kada su rasečeni, stalagmiti su otkrili slojeve koji beleže njihov godišnji rast, slično godovima u drvetu.

Istraživači su dobijene rezultate iskoristili da naprave dugoročnu vremensku prognozu za region, a u njihov model uklopila se i suša koja se desila devedesetih. Takođe, predviđa još jednu sušu krajem tridesetih godina ovog veka.

Prema modelu, suše su u vezi i sa oscilacijama El Ninja, globalnog atmosfersko-okeanskog fenomena koji nastaje usled fluktuacija pravaca vetrova i temperature vode u tropskom delu Tihog okeana.

Zbog verovatnoće da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem dovele do pogoršavanja vremenskih uslova tokom delovanja El Ninja, region bi u budućnosti mogao da se suoči sa još većim sušama.

“Osim očiglednog uticaja suše, primetna su kulturološka pomeranja u uslovima nedostatka vode, a mogućnost konflikta raste”, kaže dr Sebastijan Brajtenbah, jedan od autora rada.

“U prošloj deceniji, beleške iz pećina i jezera pokazale su moguću povezanost između klimatskih promena i pada nekoliko kineskih dinastija tokom poslednjih 1.800 godina.

“Pošto su Ćinling planine mesto na kom se rađaju dva velika vodena toka i stanište mnogih ugroženih vrsta, ključno je da istražimo kako se ovaj region može prilagoditi uslovima smanjene kiše ili suše”, kaže dr Brajtenbah.

“Stvari u svetu su se mnogo promenila od kako su ispisane ove poruke, ali smo i dalje osetljivi na takve događaje, naročito u razvijenim delovima sveta”.