Na Rosetinoj kometi možda ima života

Osobine komete Čurumov Gerasimenko 67/P, poput debele kore bogate organskim jedinjenjima, najverovatnije se mogu objasniti prisustvom živih organizama pod ledenom površinom, tvrde istraživači.

Rosetta, evropska letelica koja kruži oko komete, takođe je detektovala čudne grupe organskim materijala, koje podsećaju na komponente virusa.

Sonda Philae Evropske svemirske agencija sletela je na kometu u novembru. Od tada je lender prošao kroz period hibernacije iz koje se probudio u junu.

Ni Rosetta ni Philae nisu opremljeni da traže direktan dokaz postojanja života, budući da je predlog da se takvi uređaji ugrade u lender odbačeni. Astronom i astrobiolog prof. Čandra Vikramsinge koja je bila uključena u planiranje ove misije pre 15 godina, veruje da ljudi treba da budu otvoreniji prema mogućnosti da vanzemaljski život postoji.

“Pre pet stotina godina ljudima je bilo teško da prihvate da Zemlja nije centar svemira. Nakon te revolucije, nastavili smo da proučavamo život na teracentričan način. To je duboko usađeno u našu kulturu i nauku i biće potrebno mnogo dokaza da se to promeni”, smatra Vikramsinge.

Ona i njen kolega dr Maks Volis sa Univerziteta u Kardifu veruju da 67P i druge komete poput te mogu da pruže uslove za život mikroba, sličnih onima koji naseljavaju najnegostoljubivije delove Zemlje.

Komete su možda čak donele život na Zemlju i druge planete, smatraju oni.

Naučnici su napravili kompjutersku simulaciju koja ukazuje da mikrobi mogu da naseljavaju vodene delove komete, čak i na temperaturama daleko ispod nule.

Kometa ima koru od crnog ugljovodonika preko leda, ali i kratere sa ravnim dnom koji sadrže zaleđenu vodu i organski otpad.

Vikramsinge kaže da podaci koje im lender šalje upućuju da su mikroorganizmi bili uključeni u formiranje ledene strukture i da su odgovorni za prisustvo aromatičnih ugljovodonika.

Astronomi su prezentovali svoju teoriju na sastanku Kraljevskog astronomskog društva u Landidnu u Velsu.