Parkinsonova bolest je Hitlera koštala rata?

Naime, u istraživanju se tvrdi da je neurološka bolest uticala na neke od najvećih odluka ovog diktatora, načinila ga nesmotrenim i na kraju dovela do gubitka Drugog svetskog rata.

Ide se čak i korak dalje i nagoveštava da su Hitlerova užasna i nehumana ubistva zapravo posledica bolesti koja je uticala na njegov promenljiv temperament.

Istraživanje je vodio Ragav Gupt i tim sa Univerziteta u Pitsburgu.

"Mogućnost da je Hitler patio od Parkinsonove bolesti dugo je bila predmet debata," rekao je Gupta.

Video dokazi su ukazali na progresivno pogoršanje njegovih motoričkih funkcija od 1933. do 1945. godine, a pred kraj svog života, imao je izraženo podrhtavanje ruku, što je i izazvalo polemike oko toga da li boluje od ove bolesti.

Parkinsonova bolest takođe može da izazove spor hod, pogrbljeno držanje i tup pogled, zajedno sa kognitivniom poremećajima kao što su nedostatak mašte i opšte apatije.

Istraživači sugerišu da je Hitlerovo stanje možda uticalo na to da prerano napadne Rusiju 1941. godine i ukazuju na njegove druge loše odluke kao što je neuspeh odbrane Normandije 1944. kao i održavanje snaga u Staljingradu 1942. godine.

U istraživanju se takođe Hitlerov nedostatak kajanja i saosećanja povezuju sa Parkinosnovom bolešću.

"Hitlerova nehumana ličnost obeležena nedostatkom saosećanja i kajanja, može se pripisati njegovom stanju, navodeći ga da se ponaša na načine koje danas karakterišemo kao brutalne, okrutne i nemoralne," izjavili su autori istraživanja.

Problem sa ovom teorijom je da ne može da objasni Hitlerovo ponašanje pre 1933. godine, budući da je on pokazivao znake destruktivnog temperamenta mnogo pre ispoljavanja simptoma Parkinsonove bolesti.