Pogled iznutra: Kako funkcionišu neonacističke grupe

U “prošlom životu”, Bloget je prodavao reklamni prostor za publikaciju antisemitskog propagandiste Vilisa Karta, čoveka koji je duboko verovao u nadmoć bele rase i podržavao stvaranje neonacističkih pokreta.

Naime, Bloget je radio kao insajder Federalnog istražnog biroa, infiltriran u ekstremističke grupe – od neonacista i fašistički orijentisanih skinheda, do profesionalnih zagovornika teze da se holokaust nikad nije desio. Operisao je širom SAD, Evrope, Kanade i Kariba.

Danas je pisac i komentator kog često pitaju za mišljenje o rasno i religijski motivisanim napadima u SAD.

U intervjuu obajavljenom prošle nedelje, novinar Washington Posta zamolio je Blogeta da se priseti svog života u tim grupama, kako bi mogao da pruži bolji uvid u to u kakvom je svetu živeo ubica iz Čarlstona Dilan Ruf.

Bloget se setio prvog sastanka grupe za nadmoć bele rase “Truth At Last” (Napokon istina) u Džordžiji, kom su prisustvovali razni “agresivni i aljkavi Arijevci”, kako ih on opisuje.

“Pomislio sam: ‘Šta ja uopšte radim ovde?’ Oni su urlali rasističke pokliče, vikali ‘Heil Hitler!’, nosili kape za bejzbol sa simbolom svastike i na rukama imali tetovaže sa nacističkim simbolima. S nekima od njih imao sam mnogo problema”, kaže Bloget.

Iako je na takvim događajima podsticana rasna mržnja, Bloget kaže da je grupa kojoj je pripadao Dilan Ruf “daleko veštije prikrivala rasizam”.

“Veće konzervativnih građana i Džared Tejlor (osnivač onlajn magazina American Renaissance) izvodili bi ‘stručnjake’, koji su navodno mogli da objasne kako su crnci genetski inferiorni od belaca”, objašnjava on.

Vođstvo Veća pokušavalo je da legitimizuje naučnu osnovu svoje mržnje i čak koristili i antijevrejsku retoriku. Iako to nije bio primarni cilj grupe, većina članova bila je izraženog antisemitskog raspoloženja.

Bloget se prisetio kako je jednom prilikom prisustvovao indoktrinaciji jedne devojčice na sastanku grupe Arijevska nacija/klan u Los Anđelesu i čuo kako govornik o manjinama govori kao “ljudima blata”, a Jevrejima kao đavoljim potomcima.

“Ispred sam video devojčicu koja je imala pet ili šest godina. Njena majka je bila atraktivna, lepo obučena dama – nije to bila neka žena teža od prikolice u kojoj živi, kakve se obično viđaju na takvim događajima. Išle su ka kolima i dete je držeći majku za ruku upitalo: ‘Mama, zašto Bog pušta Jevreje da žive?’ Pomislio sam, Bože, ova indoktrinacija im ispira mozak”, priča Bloget.

Dilan Ruf (Foto: Beta / Centralized Bond Hearing Court, of Charleston, S.C. via AP)

On je primetio da se jedan tip ljudi najčešće susreće na okupljanjima takvih grupa.

“Kao opšte pravilo, javljaju se – gubitnici. To su ljudi koji imaju mnogo problema u životu. Često potiču iz nestabilnih borodica... Često su to deca, obično muška, ali ponekad i ženska, kojima škola ne ide od ruke”.

Grupe poput Kju Kluks Klana i modernijeg Veća konzervativnih građana, postoje tako što za svoje probleme krive druge ljude.

“Oni pomisle: ‘Zato sam ja gubitnik. Zato pušim met. Zato me je devojka ostavila. Zato ne mogu da dobijem posao i zadržim ga. Sve je to zbog crnih ljudi, a crni ljudi su pod kontrolom Jevreja”, objašnjava Bloget.

On dodaje da je teško znati koliko su njihove grupe uticajne danas, ali veruje da će nastaviti da postoje u ovom ili onom obliku.

“Mogu da garantujem da je većinu članova tih organizacija obradovala vest da je Dilan Ruf ubio devet crnaca u onoj crkvi”, rekao je Bloget.