"Hvatač" ugljen-dioksida spasiće planetu od globalnog zagrevanja?

Naučnik nemačkog porekla odnedavno vodi Centar za negativnu emisiju ugljen-dioksida Univerziteta Arizone. Tokom dugogodišnjeg rada razvio je sintetički materijal, koji apsorbuje ugljen-dioksid i potom ga ponovo ispušta.

Na nedavno održanoj konferenciji Američkog fizičkog društva (APS) on je predstavio membranu od čudesnog materijala koja, tvrdi Lakner, hiljadu puta efikasnije apsorbuje ugljen-dioksid nego drveće. Njegova zamisao je da se od ovog materijala napravi veštačko drveće, koje će ličiti na džinovske, uspravno postavljene, teniske rekete, opremljene modulima veličine dušeka.

Membrana je napravljena od tzv. smole jonske izmene. Takve supstance se, između ostalog, koriste u sistemima za omekšavanje vode, kako bi se izvukao kalcijum iz “tvrde” vode. Da bi mogla da se koristi u hvatačima ugljen-dioksida, membrana je impregnirana natrijum-karbonatom. Kada dođe u dodir sa ugljen-dioksidom, nastaje natrijum-bikarbonat, glavni sastojak praška za pecivo. Posle otprilike pola sata, membranski filter je zasićen.

Laknerov koncept predviđa korišćenje robota za vađenje membrane iz držača i odnošenje do rezervoara ispod hvatača. Automatski sistem u hermetički zatvorenoj komori preliva membranu vodom ili se ona provlači kroz vodenu paru. Na taj način se izaziva nova hemijska reakcija, prilikom koje se ponovo oslobađa ugljen-dioksid.

U sledećoj fazi robot vraća module na mesto. Dok se suše na vetru, ponovo hvataju ugljen-dioksid. To znači da najbolje funkcionišu u suvim uslovima, nalik pustinjskim.