Šta bi nam se dogodilo ako bismo "upali" u crnu rupu?

Pitanje koje je oduvek mučilo naučnike, ali i svakoga od nas, konačno je dobilo odgovor. Pretpostavljali smo da bismo mogli biti rastrgnuti ili pak zdrobljeni, ali ono što bi nam se zaista dogodilo kada bismo "upali" u crnu rupu nismo mogli ni da zamislimo.

Kada bismo ušli u crnu rupu, nebesko telo čija je druga kosmička brzina veća od brzine svetlosti tako da ga ni svetlost ne može napustiti, realnost bi se u trenutku podelila na dva dela.

U jednoj stvarnosti u trenutku bismo nestali, bili bismo spaljeni i verovatno pretvoreni u prah, dok bismo u drugoj stvarnosti upali u središte crne rupe potpuno nepovređeni.

Crna rupa je mesto na kom zakoni fizike ne postoje. I sam Ajnštajn nas je učio da masa zakrivljuje prostor i vreme i da što veću masu neko telo ima, to mu je gravitacija veća. Crne rupe se smatraju najgušćim, a time i najmasivnijim objektima u svemiru, dakle, njihova je gravitacija najveća. One toliko zakrivljuju prostor da im čak ni svetlost ne može pobeći, a postoji i mogućnost da u silnom pokušaju da zakrive vreme i prostor uvuku i same sebe.

Dve dimenzije

Šta bi se zapravo dogodilo kada bismo "upali" u crnu rupu? Istraživači tvrde kako je za odgovor na to pitanje potrebno sagledati s dve strane, piše BBC.

Prvo viđenje bi bilo viđenje nekoga ko bi naš ulazak u crnu rupu posmatrao sa strane, dovoljno blizu da sve vidi, a opet dovoljno daleko da ostane na sigurnom u poznatom vremenu i prostoru. Autor teksta je tu osobu nazvao En, pa ćemo je i mi tako zvati.

Dakle, prilikom približavanja vašeg tela crnoj rupi, En će iz daljine videti kako se sve više i više rastežete, a telo se izobličuje. Izgledalo bi kao da vas posmatra s druge strane zakrivljenog stakla. Najzanimljivije je to da kako se telo približava horizontu crne rupe to se sve više kreće usporeno kao u "slow motion snimku".

Mogli biste vikati, kako bi vas En čula, mogli biste slati poruke Morzeovom azbukom putem lampice na vašem mobilnom telefonu, ali reči i slika do nje bi dolazili sve sporije i sporije. U tom trenutku talasi svetlosti počeli bi da padaju i da ulaze u crvenu zonu. Onu nečujnu.

U trenutku kada vaše telo dotakne horizont, En bi ugledala zamrznutu sliku. Kao da je neko pritisnuo dugme za zaustavljanje slike. Nepomični ste i rastegnuti preko površine horizonta. Počela bi da se javlja toplina.

En bi gledala kako vas prostor prožima, vaše telo bilo bi rastegnuto do neprepoznatlijvosti. Na vas bi počela da deluje vatra Hoking zraka, a pre nego što biste bili u potpunosti stopljeni s crnom rupom, od vas bi ostao samo pepeo i prah.

Ali pre nego što krenete da planirate sopstvenu sahranu, sledi priča iz vašeg ugla. Zaboravite na En i sve ono što će ona doživeti. Sledi gutanje crne rupe iz vaše perspektive.

Krećete na putovanje u jedno od najvećih i najmisterioznijih odredišta, bez ikakvih turbulencija, rastezanja, usporavanja, zračenja ili opekotina. Put vašeg tela bio bi miran i spokojan.

Prilikom približavanja crnoj rupi zadesio bi vas osećaj slobodnog pada, osećaj bezbrižnosti ili kako bi ga Ajnštajn nazvao osećajem "srećnih misli".

Čim je En videla trenutak kada udarate u horizont, trenutak u kojem je vreme počelo da usporava, a vaše telo postalo kao od gume, ne brinite. En ne može da vidi kroz crnu rupu i to nije ništa zbog čega treba da se uznemiravate. Da nema horizonta, ne postoji nikakav zid u koji biste udarili i krenuli s rastezanjem.

Naravno, da je crna rupa manja, sile teže koje u njoj deluju različito bi delovale na vaše gornje i donje ekstremitete, te bi se vrlo verovatno dogodilo ono što je i En videla. No naša je crna rupa je milionima puta veća od Sunca, a sile teže koje u njoj deluju toliko su slabe, s obzirom na njenu veličinu, da ih možemo zanemariti. Miran i spokojan život

U stvari, u dovoljno velikoj crnoj rupi mogli biste živeti mirno i spokojno do kraja vašeg životnog veka i to poprilično normalno. Dok ne nestanete u singularnosti. Koliko biste se normalno osećali, ako uzmemo u obzir to da smo povučeni u rupu bez dna, u prostorno-vremenski kontinuum, protiv svoje volje, bez mogućnosti povratka?

Osećaj koji nam je svima poznat. Vreme ide samo unapred, nemoguće ga je zaustaviti ili okrenuti. Crna rupa može iskriviti prostor i vreme do te krajnosti da unutar crne rupe, na horizontu, ove dve dimenzije mogu zameniti uloge.

Ako ste se pitali zašto se vama ništa nije dogodilo, a En je videla kako ste spaljeni i pretvoreni u pepeo i prašinu te kako od vas nije ostalo baš ništa, evo odgovora.
En nije halucinirala i videla je nešto sasvim razumno i racionalno. S njene tačke gledišta vaše je telo postalo rastegnuto, a potom pretvoreno u prašinu. I to nije bila iluzija, to se zaista dogodilo s njene strane. Da je mogla da se dovoljno približi crnoj rupi a da ne bude uvučena u nju, mogla je da pokupi vaš pepeo i vrati ga na Zemlju.

Zakon prirode nalaže da sva tela ostanu izvan crne rupe, baš kako je to En videla. Prema teoriji kvantne fizike, nikakve informacije ne mogu biti izgubljene. Svaka od njih koja je povezana s vašim postojanjem mora ostati izvan crne rupe, osim ako zakoni fizike s Enine strane prestanu da važe.

Teorija srećnih misli

S druge strane zakon fizike takođe nalaže put kroz horizont bez osećaja pečenja ili prženja, odnosno bilo čega neobičnog. U suprotnom Ajnštajnova teorija "srećnih misli" i teorija relativnosti ne bi važila. Zakon fizike stoga omogućava ovaj rascep realnosti. Prema jednoj ostajete izvan crne rupe pretvoreni u prah, dok prema drugoj ostanete čitavi i zdravi unutar crne rupe.

Na kraju, nikako manje važna informacija, postoji i treći zakon fizike prema kojem sve informacije bivaju klonirane. Prema tom zakonu nalazili biste se na dva mesta, no život biste mogli nastaviti samo na jednom mestu. Može postojati samo jedna kopija vas.

Čini se da zakoni fizike prave budale od nas, a celu priču oko povezivanja zakona čine besmislenom. Ipak, fizičari su pronašli način interpretacije i ovih događaja.

Početkom devedesetih, fizičar Leonard Saskind govorio je da ne postoji paradoks, ne postoji mogućnost da neko od nas ugleda svojeg klona. Prema tome, En može da vidi jednu verziju vas, dok vi ostajete vi, unutar crne rupe i vidite drugu kopiju vas samih. Isto tako En i vi ne možete više nikada sesti na kafu i uporediti beleške i činjenice koje ste primetili s jedne ili s druge strane. Isto tako ne postoji treći posmatrač koji može biti i s jedne i s druge strane.

Stvarnost zavisi od toga koga pitate

Kad uđemo u crnu rupu, da li smo mrtvi ili živi? Najveća tajna koju nam je razumevanje crne rupe otkrilo jeste to da realnost ne postoji. Ona zavisi od toga koga pitate. U ovom slučaju postoji Enina realnost i vaša. I ništa više.

2012. godine grupa fizičara došla je do spoznaja koje su promenile način gledanja na događaje povezane s crnim rupama. Shvatili su da Saskindovo rešenje o postojanju dve dimenzije ima veze s linijom horizonta. Kvantna mehanika dovela je do novih spoznaja.

Ako En uspe razabrati samo delić vaše realnosti, dolazi do nove realnosti i novih informacija negde između onih izvan i onih unutar crne rupe.

U tom slučaju vi ste nestali, progutala vas je radijacija izvan horizonta crne rupe i pretvoreni ste u prah. Ova realnost mora biti povezana s još nekim informacijama prema kojima ste nestali. No ako je vaša realnost ona istinita, a vi se nalazite unutar crne rupe živi i zdravi, onda realnost koju je spoznala En mora biti povezana s trećom informacijom koja dolazi negde iz unutrašnjosti crne rupe.

Zaključak je da svaka od ovih informacija može biti povezana s onom drugom samo jednom. Dakle mogu postojati dve verzije, ali one se mogu pojaviti odvojene jedna od druge.

To nas vraća na sam početak pitanja šta se dogodi kada "upadnemo" u crnu rupu. Konačan odgovor je da ne možemo znati.

Fizičari već ceo vek pokušavaju otkriti pravu istinu koja bi pomogla u otkrivanju dublje teorije svemira. Zaključak naše priče je da prava istina leži u primljenim informacijama koje potom menjaju tok događaja i razabiranje prave istine.

Psihofizičari koji su pokušali izračunati koliko je vremena potrebno da En shvati šta se zaista dogodilo došli su do zapanjujućih rezultata. Trebalo bi joj neverovatno mnogo vremena, a taj bi proces trajao duže od njenog životnog veka.