Istina o bubamarama: Promiskuitetni, krvožedni kanibali

Bubamare ili Coccinellidae (kako ih naučnici nazivaju) nisu onakve kakvim se nama na prvi pogled čine.

Od 5000 vrsta, samo nekoliko njih poseduje fizičke karakteristike na koje smo navikli. Ipak, mnoge vrste bubamara imaju živopisne boje, a veliki broj tačke po kojima su toliko poznate. Ova šara javlja se na njihovim spoljašnjim, očvrslim zaštitnim krilima, zvanim elitra.

Ishrana bubamara vrlo je raznolika. One koje na krilima imaju 24 tačke hrane se biljkama, pojedine vrste hrane se gljivicama, a neke vole i insekte. Omiljena hrana baštenskih bubamara, međutim, jesu biljne vaši.

Bubamare polažu svoja jaja u blizini kolonija lisnih vaši, a tom prilikom vrlo su obazrive - s obzirom na to da se lisne vaši razmnožavaju partenogenetski (aseksualno; jajna ćelija se razvija bez učešća spermatozoida), njihova kolonija raste ekstremnom brzinom. Da bi bila sigurna da će njena larva neometano moći da se hrani vašima, bubamara leže jaja dok je kolonija vaši u ranom starijumu razvoja. Uprkos tome, bubamare ne smanjuju populaciju lisnih vaši onoliko kolko baštovani vole da zamišljaju.

Pošto im kanibalizam nije stran, bubamare štite svoje potomstvo na poseban način. Naime, one mogu da osete više od 40 različitih mirisnih komponenti - uglavnom alkane - koje larve ostavljaju u svojim tragovima. Ako ženka bubamare oseti ovaj miris, izleći će jaja na drugom mestu, kako bi rizik da njeno potomstvo bude pojedeno svela na minimum.

Naučna istraživanja su pokazala da se jedinke sklone kanibalizmu razvijaju znatno brže i imaju znatno veće šanse da prežive u odraslom stadijumu od onih vrsta koje ne ispoljavaju ovu osobinu.

Bubamare su takođe veoma promiskuitetne. Genetska studija bubamara s dve tačke na krilima pokazala je da su jaja ženki često bila oplođena od tri različita mužjaka, a nekada i više njih. Polno prenosive bolesti nisu zaobišle ni ovog insekta - parazit zvani Coccipolipus hippodamiae napada nekoliko različitih vrsta bubamara. Ovi paraziti žive ispod elitre, gde se hrane hemolimfom, odnosno bubamarinom “krvlju”, i razmnožavaju.

Ovi paraziti se prenose s jedinke na jedinku tokom parenja - jedan mužjak tako je u procesu parenja primio 81 parazita.

Ženke obolele od ovih parazita izlegnu manje jaja, koja su znatno osetljivija od jajašaca zdrave jedinke.

Sledeći put, zato, kada vaše dete poželi da uzme u ruke bubamaru, možete mu ispričati nešto više o ovom zanimljivom insektu.

A možda i ne morate.

Foto: Danlela/Flickr.com