Džobs: Kako je nepromišljeni početnik postao vodeći vizionar

Novu biografiju Stiva Džobsa napisali su novinari Brent Šlender i Rik Teceli. U pitanju je prva velika studija Džobsovog života nakon njegove smrti 2011., i izlaska biografije "Stiv Džobs" koju je objavio Volter Ajzakson iste godine.

Uprkos tome što je Ajzakson dobio “zeleno svetlo” za objavljivanje biografije od samog Džobsa, Šlender i Teceli ne slažu se sa načinom na koji je Džobs u njoj predstavljen - kao “pola genije-pola budala”, skoro bipolarna ličnost čiji je karakter bio oblikovan sopstvenim osećanjem odbačenosti kada je saznao da je usvojen.

Nova biografija predstavlja Džobsa kao “teškog” čoveka, ali čoveka koji je u toku svog života rastao, čije su “oštre ivice polirane” tokom vremena provedenog “u divljini”, nakon što je potisnut iz kompanije Apple. Kada se vratio u kompaniju koju je osnovao, Džobs je bio drugi čovek - onaj koji ju je učinio jednom od najuspešnijih kompanija sveta, čovek zahvaljujući kome smo dobili prvi iPhone i iPad.

Knjigu je odobrio vodeći kadar kompanije Epl na čelu sa izvršnim direktorom Timom Kukom. Kuk odbacuje Ajzaksonove tvrdnje i smatra da su Džobsu nanele više štete nego koristi jer je u pitanju samo prerada starog materijala koji Džobsa predsavlja prvenstveno kao “pohlepnog, sebičnog egomanijaka”.

Šlender i Teceli navode da Džobs nije bio ogorčen činjenicom da je bio usvojen. On je jednostavno bio razmaženo dete čiji su roditelji bili spremni na to da potroše sve što imaju kako bi pružili podršku svom sinu.

Nova biografija, između ostalog, otkriva da je Džobs strogo čuvao u tajnosti da je bolestan, i da mu je Tom Kuk ponudio deo svoje jetre za transplantaciju kada je dospeo u poodmakli stadijum bolesti, što je Džobs odbio.

Ali prava vrednost knjige krije se u predstavljajnju života jednog genija. Poznato je da prave promene nastupaju zahvaljujući “nerazumnim” ljudima koji ne trpe status kvo i imaju duboku strast za usavršavanjem stvari, za napretkom. U knjizi se navodi da se Džobs još u najranijim godinama svog života nije ustručavao od toga da se obrati najrazličitijim tipovima ljudi za savet ili pomoć, da iskoristi njihovu stručnost. Bio je opsednut, nestrpljiv radoholičar koji nije trpeo ono što bi video kao lenjost kod svojih kolega.

On, navodi se u knjizi, nikada nije želeo da bude biznismen, već jednostavno da tehnologiju učini dostupnijom običnim ljudima. Njegov posao bio je njegov život, i sve u vezi sa poslom za Džobsa je bilo lično.

Nova biografija je detaljna, a izvori su pažljivo birani i proučavani. Iako niko od današnjih ljudi neće postati novi Džobs, proučavajući život nekoga ko je uneo revoluciju u naše živote možemo i sami mnogo naučiti.

Foto: segagman/Flickr.com