Babušnica: Šubare uskoro neće imati ko da šije

Zanat je izučio i počeo da radi daleke 1954. godine i radi i danas. Nažalost, njegov zanat nema ko da nasledi, a i posla je sve manje za čika Stojana koji je u zlatna vremena godišnje u kožuhe, bunde, šubare prerađivao i po 1.500 koža.

"Zanat sam učio u selu Ljuberadja. Odslužio vojsku dve godine i 1954. godine produžio privatno da se bavim ovim zanatom. To i danas radim. Imam dvoje dece i njih sam ovim poslom iškolovao. Bilo je tih godina puno posla. Robu smo prodavali u Nišu, Leskovcu, Beogradu. Ručno se radilo, nije bilo nikakvih mašina i uprkos tome uspevali smo godišnje da preradimo 1.500 koža. Pravili smo kožuhe, sa i bez rukava, kasnije su došle bunde, dugačke, tako da se radilo punom parom i bila je jako dobra zarada“, kaže Stojan.

„Sad je sasvim druga situacija. Koža se zapostavila. Proda se nešto ali nije kao što je bilo ranije. Nema ni stoke kao ranije tako da je i manje kože. Imam sina i ćerku, ali oni nisu hteli da naslede ovaj zanat već su se opredelili za druge poslove“, priča čika Stojan.

Kako kaže, ćurčijski, odnosno kožuharski zanat nije težak za vrednog i radnog čoveka.

„Zanat nije težak, ali nije ni lak. Traži radnog čoveka koji je spreman stalno da radi. Postupak je takav da koža kad se donese mora najpre da odstoji dva dana u čistoj vodi, posle se ispere da je čista koža i vuna. Onda ide u so, projino i kukuruzno brašno i tako se meša 15 dana i za to vreme se koža uštavi bolje nego što se danas radi sa sumpornom i sonom kiselinom“, priča Stojan.

Prema njegovim rečima, u zlatna vremena za ovaj zanat mladoženja nije mogao da odvede mladu ako njenim roditeljima ne pokloni kožuhe, a starcima šubare.

„Venčanja ne bi ni bilo ako se to ne ispoštuje, roditelji ne bi dali devojku bez kožuha i šubara“, kaže Stojan.

Od svih predmeta od kože danas se najredje prave šubare, iako je u davna vremena svaki čovek, i star i mlad, nosio šubaru na glavi.

„Pravili smo pirotske šubare, banaćanske, ruske za jaku zimu, radili smo i crne i bele folklorske šubare i praktično danas šubare radimo jedino za folklore, jer ih ovako niko ne želi“, kaže Stojan.

Prema njegovim rečima, u vreme dok su se nosili kožusi gotovo da nisu ni postojale moderne i sada veoma rasprostranjene bolesti poput išijasa, reume i sličnih tegoba.

„Dok su se nosili kožusi, oni su bili odlična zaštita, od prirodnih materijala i nije bilo išijasa, reume i sličnih bolesti, dok je sada potpuno obrnuta situacija“, zaključio je Stojan.