Domaći zadaci: Da li su deca preopterećena?

U jednoj osnovnoj školi na Menhetnu (Njujork), nedavno se obistinilo ono što je za svako dete san, a za mnoge roditelje noćna mora. Nastavničko osoblje dalo je deci zadatak da se, umesto da rade domaće zadatke, igraju napolju.

Direktorka škole Džejn Hsu obavestila je roditelje da se na ovaj drastičan korak odlučila “zato što dosadašnja istraživanja nisu pokazala vezu između tradicionalnog načina izrade domaćih zadataka i budućih akademskih uspeha“.

Direktorka Hsu je dodala da su negativne posledice izrade domaćih zadataka na decu brojne - osećanje frustracije, zamaranje, nedostatak vremena za brojne ostale aktivnosti, nedostatak vremena za porodicu, pa i gubljenje motivacije za učenje.

Kada su srednje škole u pitanju, međutim, situacija je nešto drugačija. Naime, rezultati istraživanja pokazali su da ova vrsta obaveza, ipak, vodi ka većem akademskom uspehu.

Vreme koje srednjoškolci u proseku provode radeći domaće zadatke varira od države do države. Evo koliko sati nedeljno na ovu aktivnost u proseku troše petnaestogodišnjaci širom sveta:

1. Šangaj (Kina) - 13, 8
2. Rusija - 9,7
3. Singapur - 9,4
4. Kazahstan - 8,8
5. Italija - 8,7
6. Rumunija - 7,3
7. Estonija - 6,9
8. Litvanija - 6,7
9. Poljska - 6,6
10. Španija - 6,5

Iako u Srbiji preovladava mišljenje da su deca preopterećena preobimnim gradivom, naša zemlja našla se na donjem delu liste – 4,4 sata, što je tek nešto ispod proseka zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (4,9 sati).

Na dnu liste nalazi se Finska, sa dva i po sata u proseku.

Uprkos mišljenju stručnjaka, stavovi roditelja širom sveta prilično se razlikuju po ovom pitanju. Šta vi mislite? Koliko sati nedeljno je dovoljno da deca savladaju gradivo?