VICE: Tužna generacija Britanaca ne zna kada je žurka završena

Potraga za nekoliko kratkih godina drogiranja, blamiranja, klanovskih borbi i opanjkavanja, pre nego što postanemo slika i prilika svojih roditelja, hteli mi to, ili ne.

Da li prva četiri radna dana u nedelji provodite pregledajući Fejsbuk stranicu „Sportske Biblije", ili čekajući da krene lavina tvitova o nekoj najnovijoj moralnoj katastrofi, trpeći opskurne bolove u grudima, očajnički čekajući da sat otkuca 5, 6, ili pola 7 da biste mogli da otrčite u najbliži pab i u svoje oštećeno, raspalo grlo sjurite neki otrov kojim ne biste ni prozore na kolima odleđivali? Vaš osećaj razočaranja nije jedinstven. Jedino što je sada drugačije je taj deo sa Fejsbukom. Neograničeno ugađanje sebi je problem koji postoji već decenijama, neizbežni je deo poznog kapitalizma, simptom je beskrajnog, mirnodopskog ništavila modernog života.

Slična osećanja su izražena u kulturnim artefaktima koji su toliko proslavljeni i sveobuhvatni, kao što su Groznica subotnje večeri, Kvadrofenija i Svetlost velegrada. Ti i tvoji drugari se možda osećate kao mladi pobunjenici i bezgraničnim hedonizmom spoznajete istinu, ali u stvarnosti samo boksujete sa senkama gledajući video spot Hard-Faja. Nekim čudom, to je izdrkavanju dalo skoro konstantnu maglovitu sigurnost. Više ne moraš da budeš Kristijana Ef u svojoj školi da bi bio raspad. Čak i klinici koji na pauzi za ručak čitaju Redvol knjige u biblioteci to shvataju. Ovih dana, grešnije je uzdržavati se, nego dozvoljavati sebi previše toga.

ostatak teksta pročitajte na vice.com/rs