Ono što nismo znali o zmijama

Naime, do sada se verovalo da su se zmije pojavile u periodu Gornje krede, pre oko 94 do 100 miliona godina.

U studiji, objavljenoj u časopisu „Nature Communications“, međunarodni tim istraživača tvrdi da zmije vuku daleko starije poreklo.

„Evolucija zmija je mnogo kompleksnija nego što se dosad mislilo“, izjavio je Majkl Kaldvel, profesor na Univerzitetu Alberta, u Kanadi, prenosi AFP.

Obnovljenom analizom četiri fosila pronađenih u Velikoj Britanije, Portugalu i SAD-u, koje se danas čuvaju u muzejskim kolekcijama, naučnici su ustanovili da najstariji među njima pripada zmiji koja je gamizala i palacala još pre 143 do 167 miliona godina.

Lobanja ove praistorijske zmije poseduje sve glavne karakteristike koje se od tada mogu naći kod svih zmija, bez obzira na potonju diversifikaciju tokom milionima godina duge evolucije.

Pomenuti zmijski „askurdjel“ nazvan je „Eophis underwoodi“, po britanskom herpetologu Gartu Andervudu (1919-2000) koji je 1960-ih napisao značajan referentan rad o zmijama.

„E. underwoodi“ bio je dug oko 25 centimetara i živeo je u periodu Srednje jure, u doba razdvajanja pangejskog superkontinenta na Gondvanu i Lauraziju.

Na osnovu ovog i tri druga drevna fosila, od kojih je najveći Portugalophis lignites dug oko 1,2 metra, naučnici su mogli da zaključe da su se zmije već tada razdvojile od svojih rođaka guštera.

I premda E. underwoodi i dalje ima prednje i zadnje udove, njegova lobanja je gotovo identična sa lobanjom današnjih zmija.

Sa prilagođavanjem novim staništima, zmije su postepeno izgubile udove.

Kaldvel i njegove kolege se nadaju da će naći druge fosile koji će možda pokazati da su postojale još starije zmije. Oni bi takođe želeli da popune prazninu od nekoliko desetina miliona godina koja je nastala kao posledica najnovijeg otkrića.