"Ako zaboravimo, kao da ponovo dopuštamo Aušvic" (FOTO)

U tom logoru su nemački nacisti pobili najmanje 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, a dan njegovog oslobadjanja, 27. januar 1945. godine, ceo svet obeležava kao međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.

Halina Birenbaum, Kažimjež Albin i Roman Kent obratili su se na centralnoj komemorativnoj ceremoniji svetu sa podijuma pod ogromnim šatorom ispred Kapije smrti u koju su stizali stočni vagoni pretrpani Jevrejima odvučenim sa raznih krajeva Evrope, poniženi preko granica otimanja ljudskog dostojanstva da ih nacisti pošalju u smrt u gasnim komorama.

Foto: Beta

Glas je pored troje preživelih iz grupe od oko 300 koji su glavne zvanice pomena dobio prvi put na ovu godišnjicu samo jedan političar, predsednik zemlje domaćina, Bronjislav Komorovski dok su ostali šefovi država, kao nemački ili francuski predsednik, ili vlada i zvaničnici u ukupno 49 delegacija ostali samo publika.

"Mi preživeli ne želimo da budućnost naše dece buda takva kakva je bila naša prošlost. Svi moramo da pamtimo. Ako vi budete pamtili, ako naučite druge da i oni pamte, tada na zemlji više neće biti mesta za takvu monstruoznost", obratio se direktno okupljenim državnicima Roman Kent.

"Ta okrutnost je stalno sa nama. Ne mogu da zaboravim ta zadovoljna lica čuvara kada su mučili. To se ne može opisati, to ostaje u sećanju. Ne mogu da izbrišem prizore ljudskih kostura. Ne mogu da zaboravim smrad spaljenih tela. Većina nas napustila je ovo mesto kroz dimnjak", rekao je Kent.

Foto: Beta

Da su upravo to bile reči nacista čuvara - Aušvic je mesto sa koga se beži samo kroz dimnjake gasnih komora podsetio je i drugi preživeli Kažimjež Albin koji je ipak uspeo da pobegne iz logora u februaru 1943. godine.

"Svakog dana odvijala se borba za opstanak, za to da se sačuva ljudsko dostojanstvo", rekao je Albin.

"Provela sam u Aušvicu dve godine, tuđa samoj sebi u tom otelotvorenju pakla. Priznajem da ne želim da zaboravim, čak i kada bih mogla. Jedino tako mogu da budem sa bliskim ljudima. Uspomene ne dozvoljavaju da se pomirim sa mišlju kako to da ljudi mogu da ne shvataju šta je bio Aušvic. Zlo Aušvica i sada se vraća u sve jačem antisemitizmu", kazala je Halina Birenbaum.

Foto: Beta

"Ako je moguće da je postojao nekoliko godina nekažnjeno logor kao Aušvic sve što je najgore moguće je", kazala je ta poljska Jevrejka iz Varšavskog geta, i pozvala da svet učini sve kako se takva tragedija kao što je bio Holokaust nikada više ne ponovi.

Reči jednog od preživelih logoraša da ako čovečanstvo zaboravi na Aušvic to je kao da ponovo dopušta pakao Holokausta, ponovio je pre obraćanja troje preživelih i predsednik Poljske Bronjislav Komorovski.

"Nemački okupator pretvorio je moju zemlju u groblje. Nemački nacisti napravili su od Poljske večno groblje Jevreja. Stavili su tačku na vekovno prisustvo Jevreja. Zato Poljacima pripada uloga stražara tragičnog pamćenja", kazao je Komorovski.

Foto: Beta

"Logor su oslobodili pre 70 godina vojnici 60. armije 1. ukrajinskog fronta Crvene armije a popodne su u glavni deo logora ušli vojnici 100. lavovske pešadijske divizije. Sa zahvalnošću i poštovanjem se sećamo tih vojnika", ukazao je Komorovski na to da su Aušvic oslobodili vojnici sovjetske Crvene armije, ali nije naveo njihovu narodnost.

Poljski predsednik podsetio je da je pokojni papa Jovan Pavle drugi na istom ovom mestu u Aušvicu rekao jednom prilikom da je taj nacistički logor obračun sa savešću čovečanstva i da je poručio da je ta najveća nacistička fabrika smrti lekcija da nijedan narod ne sme da se razvija na račun drugog, preko porobljavanja drugog naroda, po cenu istrebljenja drugog.

Foto: Beta

"Pamtimo do čega dovodi kršenje prava naroda na vlastiti identitet, gaženje nedodirljivosti granica, preziranje ljudskog života i ravnodušnost prema zlu. Sa ovog mesta osudjujemo sve pojavne oblike mržnje, antisemitizma i ksenofobije", rekao je Komorovski.

Nakon prikaza filma "Aušvic - anatomija jednog zločina" u režiji Stivena Spilberga koji je na ovu godišnjicu pozvan u grupi dobrotvora koji su poklonili medjunarodnoj fondaciji za konzervaciju i očuvanje muzeja u Aušvicu po milion evra, centralni pomen završava pred Spomenikom žrtvama hlokausta molitvom za mrtve i paljenjem sveća za žrtve Aušvica i oko šest miliona Jevreja koje su nemački nacisti pobili tokom holokausta.