Sreća nije dobitak na lutriji, već hrabrost za nova iskustva

Prosečan čovek se tokom života seli do pet puta, 10 puta promeni posao i venča više nego jednom, što govori u prilog tezi da više puta donosimo pogrešne odluke.

Jedan od razloga zbog kog smatramo da će nas pogrešne stvari usrećiti je taj što pred sebe ne postavljamo ciljeve za koje znamo da će nas usrećiti, tvrdi psiholog Daniel Gilbert sa Harvard univerziteta.

On tvrdi kako ljudi zaboravljaju koliko smo kao vrsta prilagodljivi, čak i na najbolnije uslove pa se adaptiramo i na loše uslove sve dok jednog dana ne otkrijemo da smo duboko nesrećni.

Ipak, da bismo to sprečili moramo u budućnost gledati jasnije i više verovati tuđim iskustvima umesto učiti na onima na kojima smo unapred mogli da vidimo da su osuđena na propast.

"Krenite od pretpostavke da smo kao ljudi sličniji jedni drugima nego što to mislimo, a posebno se lako identifikujemo s prijateljima i bližnjima koji dele naše stavove i uče kroz njihova iskustva", naglašava Gilbert.

U kulturi koja je opsednuta znanjem i svugde dostupnim informacijama, ljudi treba da se prisete koliko pozitivno može delovati tračak misterije.

Ako nam je sve unapred poznato, nema čari iznenađenja, spontanosti, pa i iščekivanja kod upoznavanja ljudi ili situacija.

Što više dobrih dela činimo, to smo zadovoljniji, ali i omiljeni među drugima. Dobra dela ne moraju biti samo velike stvar, ona su sve sitnice kojima ćemo uveseliti druge a da pritom nemamo direktne koristi.

S druge strane, što češće drugima nanosimo zlo svojim postupcima postajemo manje srećni, a i pesimističniji jer očekujemo da će se loše stvari dogoditi i nama.

Istraživanja pokazuju da čak i veliki životni događaji i promene kao što je dobitak na lutriji tek kratkotrajno usrećuju. One male stvari koje radimo redovno poput vežbanja, druženja s prijateljima i posvećivanja duhovnosti pak imaju značajni učinak na trajno zadovoljstvo životom, pokazala je studija Jejl univerziteta.

Materijalne stvari tek kratkotrajno usrećuju, pa se tako za godinu dana od kupovine i najželjenijeg odevnog predmeta ne možemo reprizirati osećaj sreće u trenutku kupovine, dok se i decenijama nakon putovanja možemo setiti zadovoljstva zbog novih iskustava i upoznavanja nepoznatih krajeva i ljudi.

Od posla, do zdravlja i ljubavi, svako od nas u određenom razdoblju života treba da ima cilj koji će mu biti prioritet pred svim drugima, kaže autor knjige "Fokusiran život" Winifrid Galager.

Studije pokazuju da fokusiranje na pozitivne emocije, na primerice na uzbuđenje zbog nepoznatog umesto strah, podstiče zaigranost, veselje i više entuzijazma za životom. Zbog toga su ljudi koji su optimističniji boljeg zdravlja, aktivniji i srećniji.