Gaza: Borba grafitima umesto rata

Za mlade pod opsadom u enklavi u kojoj živi 1,8 miliona ljudi, grafiti su važan način izražavanja i borbe.

Od rođenja ne znaju ni za šta drugo osim za uski pojas zemlje između Egipta i Izraela sa Mediteranskim morem u zaleđu. Na jugu ka Egiptu, zidovi okružuju granični prelaz Rafa. Na severu, izraelski vojnici sprečavaju ih da prođu kroz Erez.

Osećaj uhvaćenosti u zamku, nemoći pred izraelskim bombardovanjima, konstantni niz sahrana, poniženja i represije oseća se u vazduhu, piše AFP. I sve to vidljivo je kroz slogane na zidovima i sokacima širom teritorije.

"Slikanjem zidova osećam se slobodno", kaže 25-godišnji bradati Naim Samsum odeven u bele farmerke, majicu sa logom Supermena i sa crnom vunenom kapom na glavi. "Želimo da posaljemo poruku, da kažemo da ljudi ovde vole život, da im je dosta smrti i uništenja", dodao je Samsum.

Kao i sa drugim oblicima umetnosti u Gazi, politika je i ovde umešala prste. Na jednom zidu nalazi se ogroman portret Jasera Arafata koji je osnovao Fatah i preminuo pod misterioznim okolnostima 2004.

Pored njega je šeik Ahmed Jasin, osnivač rivalskog Hamasa koji je ubijen iste godine.

Tenzije u Gazi između ova dva nacionalistička porketa završila su se krvoprolićem 2007. kada je Hamas istisnuo Fatah i preuzeo vlast. Raskol je nekako zaceljen početkom godine sporazumom o ujedinjenju.

Između dva portreta velikim slovima napisano je "Da nacionalnom pomirenju".

Nešto dalje, drugi umetnik nacrtao je M75, raketu pravljenu u Gazi sa dometom od 80 kilometara koje su ispaljivane na Jerusalim i Tel Aviv tokom 50-dnevnog rata za Izraelom ovog leta.

Od 1987. kada je izbio prvi palestinski ustanak, zidovi Gaze prekriveni su političkim porukama, pozivima na štrajkove i detaljima o demonstracijama. Tada su militantne snage koristile zidove kako bi hronološki ispratili izraelske vazdušne napade i ispisali imena žrtava.

Političko oruđe u vidu spreja sa bojom nije novost u Gazi, kaže slikar i vajar Fajez al Sarsavi. "Grafiti su umetnička forma koja ne košta mnogo a lako dolazi do publike",

I Basel al Makusi koji vodi galeriju u Gazi slaže se da su grafiti relativno bezbedan način da se prenese poruka. "Pisanje na zidu je najlakši način da se dođe do ljudi a da samog sebe ne ugrozite previše. Deljenje pamfleta iziskuje više vremena i može vas koštati života dok pisanje nečega na zidu taje duže i svi mogu da ga vide".

Za razliku od prvih, na brzinu "naškrabanih" grafita, sada pažnju prolaznika privlače živopisne freske koje rade mladi.

Ispred bombardovane policijske stanice nalazi se zid prekriven slikom deteta sa podignutom pesnicom i natpisom "sloboda".

Za Musaba Abu Dafa, sloboda je suština grafita.

"Naučio sam da radim grafite jer je to oblik slobode. Omogućava vam da se izrazite, da govorite o tome gde živite, naročito ovde u Gazi gde je sve uništeno", rekao je 20-godišnji strit umetik u širokim pantalonama i majicom sa likom Boba Marlija. "Mi moramo da izrazimo naša osećanja".

"Izraelci nas pritiskaju, ne dozvoljavaju nam da putujemo, opsedaju Gazu. Zato sam odlučio da na zidovima Gaze pokazem šta nam se dešava", rekao je on.