Đaci nedovoljno uče uz računar

30 godina od mature, proslava u staroj školi. Novi direktor vodi nekadašnje đake kroz zgradu, pokazuje đačku kantinu za celodnevnu nastavu i novi prostor u kome deca sa posebnim potrebama uče zajedno sa vršnjacima bez hendikepa. Ostale učionice izgledaju gotovo isto kao i pre 30 godina - stolice uredno okrenute prema tablama. Jedan bivši đak pita: "Kako stoje stvari sa projekcionim platnima i računarima?" - "Time se uglavnom ne služimo", odgovara direktor.

Ova gimnazija nije usamljen slučaj. Kada je reč o modernim sredstvima za nastavu, postoje velike razlike među školama. Sada je u okviru jedne međunarodne studije (ICILS) ispitano koliko dobro đaci umeju da se služe novim medijima u vremenu interneta. Studijom su obuhvaćeni učenici osmog razreda iz 24 zemlje. Razlike koje već postoje među nemačkim školama, vide se i u drugim zemljama. Kada je reč o opštem poznavanju savremene tehnike, nemački đaci su na prosečnom nivou. Najbolje rezultate su postigli đaci iz Češke, Kanade i Australije.

Mnoge škole su loše opremljene

"To je bolje nego što sam mislio", kaže Sven Komer, profesor pedagogije na Visokoj tehničkoj školi Severne Rajne Vestfalije (RWTH) u Ahenu, predsedavajući inicijative "Nema obrazovanja bez medija". On zna za mnogo škola u kojima su elektronski mediji - nepoznat pojam. Sa brigom gleda na neke druge podatke iz studije, na primer, na činjenicu da se oko 30 odsto nemačkih đaka slabo razume u računare: "Oni kasnije neće biti sposobni da rade, jer danasčak ni automehaničar ne može bez digitalne tehnike". Posebno slaba na tom području su deca iz doseljeničkih i siromašnih porodica. Za sprovođenje studije u Nemačkoj bio je zadužen Institut za istraživanje razvoja škole pri Tehničkom univerzitetu u Dortmundu. On je proučio situaciju u 142 škole. Tim profesora Vilfrida Bosa i profesorke Birgit Ajkelman sa Univerziteta u Paderbornu pokušao je da sazna kako se đaci snalaze sa testovima koji se baziraju na radu sa računarima, šta o opremi svoje škole kažu učenici i nastavnici, te kakva je primena novih tehnologija u nastavi. Ispostavilo se da je korišćenje novih tehnologija u Nemačkoj daleko ispod proseka - čak i u školama koje su tehnički dobro opremljene. Dok 53,6 odsto ukupnog broja ispitanih učenika osmog iz 24 zemlje koristi računar svake nedelje, u Nemačkoj to čini samo 31,4 odsto "osmaka". Računare najviše koriste đaci osmog razreda u Australiji i Danskoj.

Nije dovoljno samo znati kako nešto radi

Gotovo svako dete danas u višim razredima ima mobilni telefon ili računar koji mu je na raspolaganju kod kuće. Mladi mogu da velikom brzinom razmenjuju poruke preko odgovarajućih aplikacija, postavljaju slike na Instagram ili video-snimke na JuTjub. Ali, da li znaju i da se orijentišu u džungli medijskog sveta? "U medijskom društvu se treba snaći", smatra pedagog Sven Komer: "Treba znati kako se formira lista koja daje rezultate pretrage preko Gugla, kako tu listu treba proceniti, ili: kako se mediji mogu koristiti prilikom formiranja mišljenja". I studija ICILS govori o veštini u korišćenju medija. Bos i Ajkman naglašavaju da se tehnologija u čitavom svetu razvija žestokim tempom. Zato je sve važnije da se informacije koje se dobijaju preko medija pravilno odabiraju, razumeju i koriste. To što nemačke škole nisu perjanica u korišćenju digitalnih medija, nije ništa novo. Još 1996, Savezno ministarstvo za obrazovanje i istraživanja je zajedno sa koncernom Dojče telekom a.d. osnovalo program "Škole na internetu". Cilj je bio da se sve nemačke škole - tada ih je bilo 35.000 - priključe na internet. Ta inicijativa je završena 2012. Škole su sada povezane sa internetom, ali jasno je da internet-priključak sam po sebi nije dovoljan. "Još uvek nema optimalnih koncepata", kaže Sven Komer, "nastavnici ne znaju šta se sve sa novim medijima može učiniti u nastavi." I mnogi budući nastavnici danas smatraju da se sa računarskim programima ne može postići mnogo u učenju.

Autori studije poručuju da nije dovoljno samo da deca rastu u svetu kojim dominira tehnologija. Ona bi morala da nauče i da se služe medijima na pravi način kako bi razvila sopstvene potencijale. Zato treba još više investirati u školovanje nastavnika i opremanje škola.