Kako se marihuana širila svetom?

U svom izveštaju, naučnik Berni Vorf opisuje kako je iz Azije, gde postoji hiljadugodišnja tradicija korištenja marihuane, ova biljka stigla u skoro sve krajeve sveta.

“Uglavnom se koristila u lečenju, ali i u spiritualne svrhe”, kaže Vorf, koji je profesor geografije na Univerzitetu u Kanzasu.

Na primer, Vikinzi i srednjevekovni Germani koristili su kanabis kako bi ublažili porođajne bolove i zubobolju.

“Tek od nedavno se ova biljka posmatra u negativnom kontekstu, a činjenica da je ilegalna je istorijska anomalija”, kaže Vorf.

Odakle potiče kanabis? Važno je razlikovati dve srodne podvrste kanabisa. Cannabis sativa, ili marihuana, ima psihoaktivna svojstva.

Druga biljka je Cannabis sativa L. (“L” je dodato u čast slavnog botaničara Karla Linea).

Ova podvrsta poznata je i kao konoplja i nema psihoaktivna svojstva. Koristi se u proizvodnji tkanina, goriva i ulja.

Druga vrsta biljke, Cannabis indica je takođe psihoaktivna i identifikovao ju je francuski naturolog Žan Baptist Lamark, a treća Cannabis ruderalis nazvana je po ruskom botaničaru D. E. Janiševskom.

Kanabis je evolirao stepama centralne Azije, naročito u današnjim oblastima Mongolije i juga Sibira.

Ljudi je koriste već oko 12.000 godina, zbog čega spada u najstarije kultivisane useve na svetu.

Spaljeno seme kanabisa takođe je ponađeno u kurganskim humkama u Sibiru koje datiraju iz 3.000 pre nove ere, a u grobnicama velikana Sinkjang regije u Kini i Sibiru pronađene su ogromne količine mumificirane psihoaktivne marihuane.

I konoplja i psihoaktivne vrste koristile su se širom Kine, piše Vorf. Prvo dokumentovano korišćenje biljke u lekovite svrhe datira iz 4000. godine pre nove ere.

Poljoprivrednici koji su naseljavali obale Kine preneli su je u Koreju oko 2000. godine pre nove ere ili ranije.

Kanabis je došao na južnoazijski subkontinent između 2000. i 1000. godine pre nove ere, kada su ovu regiju naselili Arijci.

Biljka je potom bila u širokoj upotrebi u Indiji gde je slavljena kao jedno od “pet kraljevstava biljaka... koje nas oslobađaju straha”, kako piše u pesmama sankritskih Veda.

Na Bliski istok biljka je došla između 2000. i 1400. godine pre Nove ere i verovatno su je koristili skitska plemena, koja su je kasnije prenela na prostor današnje Rusije i Ukrajine.

Germanska plemena proširila su je po Evropi, ali je u druge krajeve sveta stigla relativno kasno.

Recimo, do Južne Amerike došla je tek u 19. veku, a zatim nošena ka severnom kontinentu.