- Vesti -

Studenti izabrali: Ovo su najbolji profesori Srbije

Univerzitetski profesori Ljubomir Stajić, Vladimir Koprivica i Ivan Medenica, prema mišljenju studenata, tri su najbolja profesora u Srbiji na listi od 20 kolega koji pokreću na rad i kritičko razmišljanje, podstiču kreativne ideje, bude radoznalost i najpozitivnije utiču na studente.

Izvor: Tanjug Izvor:
Podeli

U drugom po redu istraživanju studentskog udruženja iSerbia na uzorku od 5.169 ispitanika sa 76 državnih i privatnih fakulteta, prof. Ljubomir Stajić sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu (UB), prof. Vladimir Koprivica, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (UB) i prof. Ivan Medenica sa Fakulteta dramskih umetnosti (Univerzitet umetnosti), su po oceni studenata “top tri” najbolja profesora koja inspirišu.

Ovi profesori su i u prvom istraživanju, rađenom 2012. godine, zauzeli prve tri pozicije po odnosu prema studentima, a autorka istraživanja sociolog, mr Ana Ranitović kaže za Tanjug da su želeli da ukažu na najbolje, najsvetlije primere i da tako podstaknu i druge da budu što bolji.

Njabolji profesori su u izjavama Tanjugu naveli da im priznanje studenata laska, iako važe za stroge nastavnike. Kako kažu, nikada na čas nisu došli nespremni, a studenti od početka znaju šta se od njih traži.

Prof. Stajić radi i na novosadskom Pravnom fakultetu, a na beogradskom Fakultetu bezbednosti predaje teorijski predmet na prvoj godini - Osnovi bezbednosti. Prema sopstvenom priznanju, slovi za vrlo strogog profesora.

"Opšte je mišljenje da studenti cene profesore koji olako daju ocenu ili imaju blaži kriterijum. Mislim da većina studenta ipak ceni ako unapred znaju šta se od njih očekuje i kakav rezultat moraju da pokažu da bi položili", rekao je prof. Stajić, inače prvi na listi.

On ističe da svaki student, kada padne na ispitu, zna zašto nije položio i nema puno onih koji se ljute. Profesor navodi i da, iako je u nastavi 30 godina, nikada na čas nije došao nespreman.

Foto: Keerati / FreeDigitalPhotos.net

"U svetu se dešava toliko promena, pa i u mojoj disciplini, u oblasti bezbednosti morate svaku lekciju pripremiti ponovo i tako izaći pred studenta", rekao je Stajić i naveo da nastavu doživljava kao monodramu, jer studentima mora ponuditi dobre teme "da bi ostali da gledaju predstavu, a kad se završi da dugo razmišljaju šta je poruka".

On kaže da kampanjskom radu nema mesta i navodi da oko 700 studenta svih generacija čeka da položi ispit kod njega.

Profesor poručuje i da njegove kolege studentima treba što više da približe i olakšaju proces učenja i polaganja, a znanje da učine praktično upotrebljivim, odnono da savremena nastava osim predavanja ex katedra mora biti upotpunjena primerima iz prakse.

Profešor Vladimir Koprivica u ranijem istraživanju bio je na prvom mestu, a ovoga puta zauzeo je drugu poziciju. U izjavi Tanjugu rekao je da svoj posao radi sa puno ljubavi, veruje u mladost, u budućnost.

"Bori se, nema odustajanja, veruj u sebe", ključna je rečenica koju ponavljam svakoj generaciji, kaže prof. Koprivica koji predaje Teoriju sportskog treninga na trećoj godini.

On smatra da predavač mora da zainteresuje studenta, da ne kasni na predavanja i pre svega da u učionicu, amfiteatar, uđe sa puno pozitivne energije.

Trećeplasirani, prof. Ivan Medenica takođe važi za strogog profesora, a na čas, koji je za njega svetinja, nikada ne dolazi neraspoložen i indisponiran.

"Pre svega sam zahtevan prema sebi a onda i prema studentima", rekao je on Tanjugu i istakao da je za profesora bitno da radi na sebi ali i da ima u vidu da se generacije studenata menjaju i da je internet generacija fakat.

Predaje Istoriju svetskog pozorišta i drame, a prosečna ocena njegovih studenata je osmica. Kako kaže, koliko njih dobije desetku, toliko ih u proseku i padne, petina ili šestina studenata po ispitnom roku.

Predavanja prof. Medenice praćena su slajdovima, prezentacijama, a u semestru jedanput, dvaput dovodi gostujuće predavače da bi, kako kaže, student shvatili da o istoj temi može da se govori iz različitih uglova i da u izučavanju književnost i umetnosti nema "gotove istine".

On ukazuje na to da mladi ljudi dolaze na fakultet iz loših srednjih škola i da imaju problem sa kulturom čitanja.

"To su internet generacije cija je percepcija drugačije 'nabaždarena', na vizuleni efekat i kratke forme. Ulažem veliki trud da ih motivišem da čitaju", rekao je Medenica i izneo još jedan problem - spremnosti i smelosti studenata da daju svoje mišljenje, koje ne može biti "ni iz čega".

Profesor Medenica priznaje da na predavanjima ima malu dozu treme koju doduše ne pokazuje.

Njegovi ispiti nekad traju i po deset sati, pa kada mu pažnja popusti ne libi se da se izvini, tražeći od studenta da ponovi odgovor. On smatra da nove generacije nisu sjajne, ali, kako kaže, kakve god bile, za to nisu same krive.

"Mi smo krivi, roditelji, škola, društvo, ratovi. Koliko ćemo mi u pedagogiji da ispravimo neku opštu sliku, ne znam, ali moje je da dam maksimum", rekao je prof. Medenica.

Autorka istraživanja Ana Ranitović ističe da je 30 anketara radilo na terenu širom Srbije i da su, između ostalog, imali kategoriju "Odnos prema studentima" gde se vodilo računa o kriterijumima poput profesionalnog autoriteta, ličnog pristupa, otvorenosti i spremnosti da se pomogne, ili o izboru studenta po pitanju izdvajanja jednog člana nastavnog osoblja koji je najpozitivnije uticao na njih tokom studija.

Za svaki fakultet u Srbiji postavljen je pojedinačan izveštaj, rekla je Ranitović.

Prati B92 na Viberu

Vesti

strana 1 od 3431 idi na stranu