Petlove ubijaju, zar ne?

Dojče vele: Gospođo Timan, u Nemačkoj se svake godine ubije više od 40 miliona muških pilića, odmah nakon što se izlegu. Zašto?

Inga Timan: Kod koka nosilja, petlovi su suvišni jer, naravno, ne nose jaja, a i sporo dobijaju na težini da bi bili ekonomski isplativi za tovljenje i klanje. Petlovi nikada ne mogu da imaju toliko mesa na grudima kao kokoške specijalno uzgajane za proizvodnju mesa.

Zašto je meso grudi pilića tako važno?

To je ono što završava na tanjiru. Želja je da se ima što više toga i to, ako je moguće, u što većim komadima. To je kod petlova nemoguće.

Odakle potiču ti pilići?

Od globalnih priplodnih kompanija. Pilići se zatim na specijalnim farmama tove u kokoške. Potom, kada su uzrasta nosilja, idu u druge proizvodne pogone.

Inga Timan je šefica istraživačkog tima instituta Bruno-Durigen u Romerskihenu, i grupe koja se bavi rasama živine na Institutu za stočarstvo univerziteta u Bonu.

Zašto tako komplikovano? Zašto farma kokoški ili jaja ne uzgaja sama svoje kokoške?

Zato što na taj način nikada niste toliko ekonomični da biste mogli da nudite jeftina jaja. Nosilje nastaju od najmanje četiri linije: jedna linija posebno dobro vari hranu, druga linija nosi naročito mnogo jaja, treća je veoma zdrava, četvrta se ponaša dobro. Te sve linije se ukrštaju. U idealnom slučaju, rezultat je hibridna životinja sa svim pozitivnim osobina prethodnih linija. Ali, ako nastavite da ih razmnožavate, dobijate šarene potomake: jedna leže mnogo jaja i zdrava je, ali verovatno loše konzumira hranu, itd…

Farmer, dakle, uvek mora da kupuje nove nosilje?

Da, tačno. Sve to, naravno, diktira tržište. Slažem se sa potrošačima jer i ja želim jeftinu hranu. To može da se postigne tim hibridnim linijama.

Šta potrošači mogu da urade da spreče to masovno ubijanje petlića?

U ovom trenutku ne postoji način da se svuda spreči ta praksa. Ali ako možete, idite i kupujte kod seljaka koji gaji živinu na tradicionalan način.

A kako taj problem rešiti na nivou uzgajivača pilića?

Jedini izlaz su dvostruka namena jedne linije ili rase, kao što je to bilo pre 1950. godine. Imate, dakle, koke nosilje i petlove koji daju dobro meso. Ima starih nemačkih rasa koje to mogu. Trenutno se razvijaju i nove rase sa dvostrukom namenom. Te životinje mogu više od tradicionalnih rasa, ali ipak ne kao kada odvojite proizvodnju jaja i mesa.

Koji su efekti na potrošača takve dvostruke namene piliće?

Proizvodi koji tako nastanu su skuplji. Potrošač će ubuduće jednostavno morati da odluči da li će da plati dve-tri centa više po jajetu ili ne.

Da li mislite da bi taj koncept mogao da zavlada na tržištu, uprkos višim cenama?

Veoma sam optimistična. To su dobre životinje koje dobro funkcionišu u organskom uzgoju. Mogu da zamislim da će neki supermarketi želeti da ih imaju u svom asortimanu zdrave hrane. Ali ne verujem da će ta živina sa dvostrukom namenom potisnuti druge rase. To bi bilo isuviše lepo.