Kopenhagen: Bicikl kao javni prevoz

Ukoliko bi Beograd imao sistem kao Kopenhagen, moglo bi da se otvori 1.866 radnih mesta u javnom prevozu biciklom i spase 255 ljudskih života, preneo je danas procene UN Euraktiv Srbija.

Udeo prevoza biciklom u javnom prevozu u Beogradu sada je jedan odsto, a na poslovima povezanim sa tim tipom prevoza radi 75 radnika.

Istovremeno se gotovo 50 odsto stanovnika Kopenhagena vozi na posao ili u školu biciklom a 26 odsto svih putovanja u tom gradu obavi se na biciklu. Po tome sa Kopenhagenom jedino može da se meri Amsterdam.

Izveštaj "Otključavanje novih mogućnosti" Regionalne kancelarije za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE) prvi put je pokazao da je ulaganje u "zeleni" i zdrav transport dobro ne samo za zdravlje i čovekovu okolinu, već i ekonomski unosno.

Direktorka Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Zuzana Jakan stoga poziva evropske vlade da investiraju u "zeleniji" prevoz (koji manje zagađuje životnu sredinu).

"Koristi od tih investicija su enormne i uključuju nova radna mesta, zdravije ljude zahvaljujući fizičkim aktivnostima, manje povređenih u saobraćajnim udesima, manje buke i bolji kvalitet vazduha", istakla je Jakab.

U izveštaju se procenjuje da bi u velikim evropskim gradovima moglo da bude otvoreno 76.600 radnih mesta uvođenjem sistema koji ima Kopenhagen.

Kako se navodi, ljudi bi mogli da se zaposle u maloprodaji i na održavanju bicikala, u nabavci opreme i odeće za bicikliste, na polju urbanog razvoja i novih šema mobilnosti.

Foto: Beta/AP

Uz dobrobiti po životnu sredinu i zdravlje ljudi, to bi značilo i podsticaj lokalnoj ekonomiji.

Prema podacima iz izveštaja, zagađenje vazduha, koje je uglavnom posledica transporta, odnese gotovo pola miliona života godišnje, u saobraćajnim nesrećama gine 90.000 ljudi svake godine a izloženost prevelikoj buci sa ulica pogađa gotovo 70 miliona ljudi.

Prevoz ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekte staklene bašte u Evropi i Severnoj Americi doprinosi sa 24 odsto.

S obzirom da ne podstiče fizičke aktivnosti, prevoz je odgovoran i za gotovo milion smrtnih slučajeva godišnje.

Kako je preneo Euraktiv Srbija, sveukupno troškovi povezani sa neodrživim prevozom mogu da dostignu 4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) neke zemlje.

Procenjuje se da bi Budimpešta, kada bi usvojila sistem prevoza biciklom koji ima glavni grad Danske, godišnje sačuvala 298 života, London 542, Madrid 211 a Pariz 174.

Izveštaj je objavljen povodom Četvrtog sastanka na visokom nivou o saobraćaju, zdravlju i životnoj sredini koji se u organizaciji UNECE i Regionalne kancelarije SZO za Evropu održava u Parizu od 14. do 16. aprila.