Stroži propisi za organsku hranu

Kupci organskih namirnica u Evropskoj uniji već su debelo platili paradajz prskan pesticidima, maslinovo ulje slabog kvaliteta i kokošja jaja sa farmi koja ne zadovoljavaju stroge ekološke standarde. Svi ti proizvodi pogrešno su označeni kao ekološka ili organska hrana, koja se prodaje po višim cenama. Da bi povratila poverenje potrošača, Evropska komisija najavljuje nove propise i strože kontrole, piše Dojče vele.

"Organski proizvodi više nisu marginalni deo tržišta, već važan sektor poljoprivrede sa obrtom od 20 milijardi evra godišnje. Utoliko su nam potrebnija jasna i transparentna pravila“, izjavio je evropski komesar Dačijan Čiološ u Briselu. Po njegovim rečima, cilj reformi je da organski proizvodi zaista budu organski.

Šta se konkretno menja?

„Kada izbije skandal povezan sa životnim namirnicama, mi kao potrošači ne znamo tačno o kojim se proizvođačima i proizvodima radi. To je glavni problem, nevezano s tim da li je proces uzgajanja prirodan ili uobičajen“, kaže Andreas Vinkler iz organizacije „Fudvoč“ (Foodwatch). On zato predlaže da se podaci o proizvođačima koji prekrše pravila stave na uvid potrošačima. „To bi u velikoj meri promenilo situaciju.“

Istovremeno, evropski komesar Dačijan Čiološ smatra da bi takvim firmama trebalo oduzeti sertifikat za proizvodnju organskih namirnica. Na sastanku ministara poljoprivrede zemalja članica Evropske unije, taj političar je izjavio da su neophodne kontrole, jer tržište naglo raste i „postoji veliko iskušenje da se počini prevara“.

Između ostalog, u planovima Evropske komisije predviđena su stroža pravila o upotrebi konvencionalne stočne hrane i semenja u ekološkoj proizvodnji hrane, kao i niže dozvoljene granice za pesticide ili genetski modifikovane proizvode. Naravno, postoje i prelazni rokovi da bi proizvođači mogli da se prilagode novim propisima.

Hari Prasad Nadig/Flickr.com

Biće novina i u oblasti trgovine organskom hranom, uključujući tu i proizvode iz zemalja van Evropske unije, kao i robe iz EU namenjene za izvoz. „Potreban nam je bolji pregled situacije kod uvoza. Želimo da pregovaramo sa partnerima van Evropske unije i stvorimo jedinstvene standarde“, kaže Čiološ.

Evropska komisija namerava da uloži više sredstava i u istraživanje i razvoj te branše. Međutim, svi ti predlozi samo su prvi korak. Sada su na potezu Evropski parlament i države članice.

Strogo, ali ne prestrogo

S druge strane, proizvođači se pribojavaju da će ti propisi otežati život malim poljoprivrednicima koji prodaju organske proizvode. Političari u Nemačkoj već pozivaju na umerenost: „Ne želim da ogadimo ekološku proizvodnju za poljoprivrednike time što ćemo imati previše birokratije. Moramo da zadržimo osećaj proporcije“, kaže Kristijan Šmit, nemački ministar poljoprivrede.

I udruženja takvih proizvođača su se uzbunila: „Mi podržavamo te ciljeve. Čak je inicijativa Komisije o potpunoj promeni postupka dobro usmerena. Uprkos tome, novi propisi ne smeju da stupe na snagu u ovom obliku“, kaže Jan Plage, predsednik udruženja proizvođača organske hrane Bioland. „Predlozi Evropske komisije će povući kočnicu u razvoju industrije organske hrane“.

Evropski komesar Čiološ to vidi drugačije – po njemu, glavni cilj je da se ojača poverenje potrošača na tržištu prirodno uzgojene hrane. Sudeći po podacima Komisije, tržište za organski proizvedene namirnice se učetvorostručilo u poslednjih deset godina, a poljoprivrede površine sa takvim usevima su se tek udvostručile, što znači da postoji veliki pritisak da se dobije što više prinosa.