Danas je Dan mrmota!

Fil iz Panksatonija će još jednom pokušati da odgonetne da li će proleće stići ranije, ili će trajati do kraja marta.

Prema neobičnom običaju, taj mrmot svakog 2. februara izlazi iz svoje rupe. Ukoliko vidi svoju senku i vrati se u rupu, to znači da će zima trajati još šest nedelja. Ako ne vidi svoju senku, proleće stiže!

Iako većima američkih država uzgaja svoje mrmote za ovaj praznik, samo jedan je onaj pravi: Panksatoni Fil koji živi u Panksatoni gradiću u Pensilvaniji (Drugi deo imena, “Fil” dobio je po kralju Filipu).

Svake godine hiljade turista se sjati u ovo mesto “na kraju sveta” kako bi učestvovali u posebnom prazničnom programu.

Uz novinare, članove Kluba Panksatoni mrmota , meštanime i turiste, zabavi mrmota Fila odaziva se čak i guverner Pensilvanije.

Na žalost, statistika ne ide na ruku sirotom mrmotu. Naime, nekada je u predviđanju ranog proleća efikasnije bacanje novčića, budući da Fil tačno predvidi vreme u svega 37 odsto slučajeva (organizatori Dana mrmota tvrde da je reč o 75 do 90 odsto tačnosti).

Kako je sve počelo?

Pre više hiljada godina kada su animalizam i obožavanje prirode bili jedine religije, ljudi sa područja Evrope, danas poznati kao Nemci, verovali su da jazavac ima moć da predvidi dolazak proleća.

Mnogo vekova posle saznanja da jazavac, kao ni jedan drugi stanovnik šume, ne može da predvidi vreme, prvi Nemci su se doselili na američko tlo i tamo posejali svoju tradiciju.

Nažalost, u Pensilvaniji nije bilo jazavaca, pa je mrmot poslužio kao dostojan zamenik.

Inače, Dan mrmota poslužio je kao inspiracija za istoimeni film sa Bilom Marijem u glavnoj ulozi. Reč je o sagi fokusiranoj na mzovoljnog novinara-meteorologa koji je poslat u Panksatoni da napravi prilog o Danu mrmota i vremenskoj prognozi, ali on ostaje "zaglavljen" u vremenu. Njemu se tako ponavlja svaki dan, sve dok ne nauči da bude "bolja osoba".