On ima više lajkova od ozbiljnih stranaka

Arifaj, ili kako voli da ga zovu, "legendarni predsednik partije", ozbiljno je ušao u trku za gradonačelnika Prištine, a njegov program je bio jasan, jednostavan i iskren.

Ne smatra da su Prištini potrebne promene, ne osuđuje korupciju i nepotizam, a jedini cilj mu je da dođe na vlast i obogati se - ako ne korupcijom, postoje drugi načini.

Na ideju za stranku, Arifaj i njegovi prijatelji došli su nakon pijanog četovanja, a stranka je ubrzo postala popularna na društvenim mrežama. Nakon što su izbori završili, on i njegovi sledbenici su osigurali i mesto u gradskom veću Prištine.

Konačan plan je da postanu apsurdniji od svih ostalih stranaka na Kosovu, ali Visar tvrdi da je to težak zadatak.

U međuvremenu narodu obećaju 900 miliona evra investicija, legalizaciju korupcije, zakonsku zabranu teških bolesti, univerzitet u svakom kvartu, dovođenje Formule 1 na Kosovo i preimenovanje Prištine. Novi glavni grad nosio bi ime Rite Ore, najpoznatijeg kosovskog izvoznog proizvoda.

Foto: facebook.com/partiaeforte

Da stvar bude apsurdnija, neki njihovi politički neprijatelji su ozbiljno shvatili program, a kada su obećali da će na neki čaroban način stvoriti 12 hiljada novih radnih mesta, jedan rival je pokušao da ih nadjača obećavši čak 20 hiljada radnih mesta.

Foto: facebook.com/partiaeforte

Visar tvrdi da njegov cilj nije da postane predsednik Kosova već da je daleko ambiciozniji i razmišlja na globalnom nivou, a uz ovako moćan simbol stranke (dvoglavi orao s mišićima), nije teško u to poverovati.

Foto: facebook.com/partiaeforte

Što se mržnje među narodima Balkana tiče, smatra da se na tom području ne razlikuju previše od ostatka sveta, a jedina razlika je u tome da neki narodi svoju mržnju uspešno ustupaju onima kojima je mržnja najpotrebnija dok balkanski narodi mržnju zadržavaju među sobom.

Što se budućnosti tiče, Visar ima samo jednu želju: "Najvažnija stvar je držati ljude u uverenju da je glasanje jedini demokratski način na koji nešto mogu da promene. To uspešno radimo već vekovima, nezavisno od toga kako su se načini delovanja menjali. Važno je da ljudi znaju da je najbolji način učestvovanja i donošenja odluka - iako smo u međuvremenu otkrili telefon, TV i internet - da svakih pet godina izađu na birališta i stavljaju kukicu na komad papira. Iz godine u godinu to je sve teže, ali nekako uspevamo".