Stižu nam ekstremno hladne zime

Klimatski stručnjaci upozoravaju da se arktički led topi zapanjujućom brzinom, a debljina mu je trenutno najmanja do sada zabeležena u poslednjih tridesetak godina - otkad se meri satelitskim putem.

Stručnjaci napominju da je ovogodišnje rekordno topljenje Arktika deo trenda koji se sve više ubrzava, a mogao bi da ima ozbiljne posledice po vremenske prilike u Evropi i SAD-u. Rekordno topljenje arktičkog leda verovatno će uzrokovati i ekstremne zime.

Velika smanjenja ledenih površina sigurno će snažno uticati na visinske vetrove koji upravljaju vremenskim prilikama u Europi. Godinama klimatski stručnjaci istražuju uticaj topljenja arktičkog leda na vremenske prilike. Svesni su da je to pitanje vrlo složeno i napominju da je tek u novije vreme predmet ozbiljnih istraživanja. Neuobičajene hladnoće već su zabeležene 2010. i 2011. godine kada su velike snežne oluje pogodile deo Evrope i istočnu obalu SAD-a.

Prema nekim prognozama Arktik bi mogao da ostane bez leda do 2080. godine, one najcrnje govore da bi se to moglo dogoditi i puno ranije.

"Promena je veća nego što smo mogli da zamislimo pre 20 ili čak 10 godina. Iznenadila nas je pa moramo prilagoditi i svoje razumevanje sastava leda i svo svoje znanje koje imamo o ovoj materiji," rekao je direktor Norveškog polarnog instituta Kim Holmen. Njegov kolega Edmond Hansen smatra da je ovogodišnje otapanje čak najveće u poslednjih 1.500 godina.