Vinčanska kultura kolevka metalurgije?

Od novih istraživanja na lokalitetima Belovode kod Petrovca na Mlavi i Pločnik kod Prokuplja, u kojima će učestvovati srpski, engleski i nemački arheolozi, očekuje se da potvrde preliminarna saznanja da je tu bila kolevka preistorijske metalurgije, rekao je viši savetnik beogradskog Narodnog muzeja Duško Šljivar.

Vinčanska kuća (Foto: S.sanja / Wikimedia Commons)
Vinčanska kuća (Foto: S.sanja / Wikimedia Commons)

On je povodom predstojećeg potpisivanja ugovora o saradnji između univerzitetskih i muzejskih ustanova Srbije, Velike Britanije i Nemačke, rekao da kaže su već prvih godina prikupljene znatne količine arheometalurških nalaza koje su nedvosmisleno ukazivale na rudarske i metalurške aktivnosti ljudi na Belovodama.

"Sve nedoumice su otklonjene i potvrđene su naše predpostavke posle metalografskih analiza koje je uradila Miljana Radivojević u laboratorijama Instituta za arheologiju Univezitetskog koledža Londona (UCL)", nastavio je on i dodao da se pokazalo da su u pitanju najstariji primeri topljenja bakra, kao prvog metala, a prema datumima C/14 koji su urađeni u Oksfordu, zahvaljujući kolegi Dušanu Boriću, uzorci su datovani na kraj 6. milenijuma stare ere (pre oko 8.000 godina).

Šljivar sa kolegama iz muzeja u Beogradu, Prokuplju, Požarevcu i Petrovcu na Mlavi od 1996. godine istražuje navedene lokalitete uz pomoć koju dobijaju od Ministarstva kulture i opstine Petrovac na Mlavi.

Lokaliteti o kojima je reč pripadaju vinčanskoj kulturu, koja egzistira na prostoru centralnog Balkana, precizirao je Šljivar.

Prema njegovom rečima, dalja istrazivanja na Belovodama, koja treba da počnu ovoga leta, fokusiraće se na "tehnološke aspekte nastanka, razvoja, širenja metalurgije i posledica primene nove revolucionarne tehnologije na ekonomske i socijalne promene u vincanskoj kulturi".

"Usvajanje metalurgije ima raznovrsne i snažne posledice na potonji razvoj evropskih kultura i same civilizacije a istraživanja bi trebalo da daju i odgovore na još neka pitanja kako bi se kompletirala znanja i rekonstruisao ovaj tehnološki lanac: počev od rudarstava, transporta rude do naselja gde se obavlja prerada, izgleda peći i načina topljenja rude, asortimana gotovih proizvoda i dalje sudbine ovih atrefakata", objasnio je Šljivar.

Za arheologe je veoma važno, naglasio je Šljivar, da nova istraživanja nedvosmisleno potvrde da najstarija metalurgija vinčanske kulture nastaje i razvija se nezavisno od one koja je zabeležena na prostoru Bliskog Istoka i Male Azije pa sve do Iraka i Irana.

"Pored materijala koji je dobijen i koji se očekuje da će biti nađen na ovim lokalitetima biće koršćeni i rezultati niza interdisciplinarnih analiza uzoraka koji su nađeni na drugim lokalitetima vinčnaske kulture", objasnio je Šljivar.

On je najavio da će posle obrade i analize svih podataka i arheoloških i metalografskih moći da se ispriča priča o nastanku i razvoju evroazijske metalurgije i daju odgovori na neka od važnih civilizacijskih pitanja ovog prostora.