Da li je crkva spremna za vanzemaljce?

Religija ima čvrsto uporište u većem delu sveta uprkos naučnim dostignućima koja pokazuju da Zemlja nije centar univerzuma i da organizmi naše planete nisu stvoreni u sadašnjem obliku već su evoluirali tokom milijardi godina. Uzevši to u obzir, religija bi verovatno uspešno odolela i drugim potencijalnim izazovima koji bi nastali otkrićem vanzemaljaca, kažu istraživači.

„Postoje razlozi koji bi nas naveli da, na prvu loptu, pomislimo da bi bilo nekih problema”, kaže Dag Vakoč, direktor Instituta za proučavanje vazemaljske inteligencije u Kaliforniji (SETI). „Ali lično mislim da oni neće biti tako ozbiljni kao što bismo pretpostavili”.

Vakoč je govorio na panel diskusiji „Da li bi otkrivanje vanzemaljaca uništilo religije na Zemlji?” u okviru SETI konferencije.

Biblija, Kuran i druge svete knjige najvećih svetskih religija ističu naročitu brigu Boga o čovečanstvu i Zemlji. Tako da bi otkriće vanzemaljskog života - mirkoba na Marsu ili znakova inteligentne civilizacije u nekom drugom sunčevom sistemu - moglo da deluje preteće, jer bi nagovestilo da ni mi ni naša planeta nismo toliko posebni.

Ali naša vrsta je imala dosta vremena da se navikne na tu ideju. Nikola Kopernik je učinio prvi korak u tom pravcu 1543. kada je objavio „O kruženju nebeskih tela” gde je dokazao da se Zemlja okreće oko Sunca, a ne obratno.

„Mi nismo centar univerzuma neko vreme - već četiri veka”, kazao je govornik Set Šostak, viši astronom na SETI institutu.

A otkrića novih planeta stalno nas podsećaju na tu činjenicu. Naučnici su već primetili preko 700 planeta van našeg sunčevog sistema a još nekoliko hiljada čeka na potvrdu nakon dodatnih opservacija. Neke od tih planeta su male i stenovite, poput Zemlje, a neke orbitiraju u naseljivoj zoni njihovih zvezda.

"Imamo i nekoliko istorijskih testova koji su pokazali kako bi ljudi reagovali ako ikada otkrijemo E.T-ja," dodao je Šostak.

Početkom 20. veka, na primer, mnogi ljudi su takozvane „kanale na Marsu” smatrali jakim dokazom inteligentne civilizacije na Crvenoj planeti. A sredinom devedestih naučnici su objavili otkriće mogućih mikrofosila na jednom Marsovom meteoritu poznatom kao ALH 84001. Ni u jednom slučaju zidovi crkava, džamija i hramova nisu počeli da se ruše.

Vesti da nismo sami verovatno nikoga neće šokirati jer veliki broj ljudi u SAD a i šire već veruje da je E.T. tamo negde.

„Većina ljudi će na pitanje da li postoje vanzemaljci odgovoriti potvrdno”, kaže Robert Sojer, pisac naučne fantastike. „To je preovlađujuće mišljenje”.

Dakle, umesto da bude uzdrmana do temelja potvrdom života na nekoj drugoj planeti ili mesecu, organizovana religija će verovatno da prihvati vesti, prilagodi se i krene dalje. Vakoč je citirao primer baptističkog teologa Hola Ostrandera, pastora jedne crkve u Džordžiji.

„Dr Ostrander se vatreno protivi evoluciji ali nema problem sa idejom o postojanju vanzemaljaca. To je kao da par ima jedno dete a onda odluči da ima i drugo, kaže pastor. Da li je to drugo dete manje posebno?

Isto tako, Bog može da odluči da stvori život na našoj planeti a onda i na nekoj drugoj. To nas ne čini ništa manje posebnim”.