Izrael protiv zvučnika na džamijama

Predlog zakona koji se odnosi na sve bogomolje, mada takva praksa preovlađuje u džamijama u područjima gde žive Arapi, a kojih ima nešto više od jednog miliona u Izraelu, predložila je Anastazija Mihaeli, članica Kneseta iz ultradesne partije Izrael nas dom (Israel bejtenu) šefa izraelske diplomatije Avigdora Libermana.

"Nema potrebe da budemo liberalniji nego Evropa," rekao je Netanijahu, aludirajući na zakonski predlog.

Ipak on je u ponedeljak odložio planiranu debatu o tom zakonu u ministarskom komitetu, zbog pritiska nekolicine ministara iz njegove konzervativne partije Likud koji mu se protive.

Mihaeli, međutim, tvrdi da stotine hiljada izraelskih građana rutinski pati zbog buke kada mujezin poziva na molitve.

"Zakon potiče iz stava raširenog u svetu na osnovu koga sloboda religije ne sme biti faktor koji podriva kvalitet života", rekla je ona.

Netanijahu je nešto slično rekao ministrima iz Likuda.

"Primio sam mnogobrojne zahteve od ljudi kojima smeta buka sa džamija. Isti problem postoji u svim evropskim zemljama i one znaju kako da se time bave. Legitimno je u Belgiji, legitimno je u Francuskoj. Zašto nije legitimno ovde?" kazao je Netanijahu.

Netanijahuov zamenik Dan Meridor upozorio je, međutim, da će takav zakon samo eskalirati napetost, tvrdeći da nema potrebe da se uvede.

Ministar za unapređenje vladinih službi Mihael Ejtan rekao je da, ako se treba boriti protiv zvuka, onda treba uvesti zakon protiv zvuka na svim mestima, označivši predlog zakona borbom protiv religije.

Netanijahu za sada očito nema podršku ni većine ministara iz svoje partije za taj zakon, ali je najavio da će se o tome diskutovati i da će predlog razmatrati ministarski komitet sledeće nedelje.

Netanijahu inače stanuje u Cezareji, gde se čuje mujezin kada poziva na molitvu vernike u obližnjem arapskom selu Džisr al Zarka. Predstavnici sela su rekli da ne žele da se sukobe sa stanovnicima Cezareje i da je osnovan zajednički komitet za dijalog.

Poznavaici prilika novode da bi takav zakon mogao da potpali versku i etničku osetljivost Arapa. Smatra se da je to prvi pokušaj da se uvedu promene u načinu poziva na molitve od osnivanja Izraela 1948. godine.

Mera je deo nedavnih propisa koje je predložio Kneset, a odnose se na Arape i levičarske grupe. Između ostalog je predložen zakon kojim će se umanjiti značaj arapskog jezika kao zvaničnog. Najkontroverzniji je predlog zakona čiji je cilj da se umanji strano finansiranje izraelskih organizacija za ljudska prava.

Taj predlog će biti podvrgnut brižljivom razmatranju nakon međunarodnog protesta.

Što se tiče predloga "mujezinskog zakona", on je već izazvao ljutnju arapskih verskih vlasti i bivšeg muftije Jerusalima Ekrima Sabrija, koji je upitao: "Kako Izrael može da izmeni nesto što muslimani praktikuju najmanje 15 vekova u Jerusalimu, Palestini i svuda".

Aktuelni muftija Muhamed Husein je rekao da je takav potez deo programirane politike u skladu sa nedavnim napadima jevrejskih naseljenika na džamije na Zapadnoj obali.