Da li je Zemlji potrebna zaštita UN?

Cilj je da UN prepoznaju Zemlju kao svako drugo živo biće koje smo navikli da eksploatišemo i iskorišćavamo do te mere da su danas životi i opstanak mnogih vrsta ugroženi.

Tekst zakona će se i dalje razvijati, s tim da je trenutni cilj da se u Ugovoru predstavi Zakon o pravima Majke Zemlje koji je u januaru mesecu izneo predsednik Evo Morales.

Taj dokument govori o prirodnim resursima zemlje kao o "blagoslovima" i daje Zemlji niz specifičnih prava, koja uključuju pravo na život, vodu i čist vazduh, pravo na bolje uslove života pod uticajem ljudskih delatnosti, kao i pravo na slobodu od zagađenja.

Uspostavlja Ministarstvo Majke Zemlje, i pruža planeti ombudsman čiji je zadatak da uvaži žalbe prirode kao glasove aktivista i drugih grupa, uključujući i države.

"Ako želite ravnotežu, kako to možete uspostaviti ako jedina prava imaju ljudi i kompanije?" rekao je za Postmedia vesti Pablo Salon, bolivijski ambasador u UN. "Ali ako shvatimo da i priroda ima prava, i sastavimo pravne forme za zaštitu i očuvanje tih prava, onda može da se postigne ravnoteža".

Ovaj predlog predstavalj izazov za kompanije koje rade sa prirodnim resursima ove države koja ima prirodni izvog gasa i litijuma, a i dalje je najsiromašnija zemlja Južna Amerike.

„Ne kažemo da ne jedete meso jer se zna da to ide protiv prava krava, već da se mora povesti računa o tome da se ne istrebi još vrsta tako što će se pripaziti na cikličnost života Majke Prirode.. naravno, možete uzimati cink ili gvožđe iz zemlje, ali moraju se znati granice.“

Bolivija je zemlja sa velikim brojem indijanskog stanovništa gde su tradicionalna ubeđenja preuzela primat sa izborom Moralesa, prvog autohtonog predsednika.

Njegov tim je 2008. godine izneo predlog 10 zapovesti sa načinima na koje se može spasti planeta, prva od njih je „ugasiti kapitalizam“.

Po tradicionalnom indijanskom verovanju, ljudski svet je načinio previše štete planeti, tradicijama mudrosti, indijanskim kučlturama i mnogim verama.

Takođe, kaže da Majka Priroda mora opstati, da ima pravo na život i da se moraju održavati njeni vitalni ciklusi, strukture, funckioje i procesi.

Po jednoj indijanskoj kulturi, Pachamama je centar života i ljudi se smatraju jednakima svim drugim bićima.

Kanadski aktivista Mod Barlov je podržao kampanju svojom knjigom Priroda ima prava (Nature Has Rights) i smatra da će naići na odličan odjek u svetu. Promocija će početi u južnijim zemljama kako bi im proširila svest o eksploataciji.

U Ekvadoru, takođe, živi dosta indijanskog stanovništva i populacija se zalaže da taj bolivijski Zakon bude još čvršći. Još zemalja koje ovo podržavaju su nikaragva, Venecuela, Antiga, Barbuda i dr.