“Niče” morski park veličine Meseca

Ambiciozan plan o povezivanju morskih parkova širom ogromnog pacifičkog prostora - čija je površina jednaka površini Meseca - polako se realizuje.

Beta/AP
Beta/AP

Veličina predložene mreže morskih parkova je bez presedana - prostor od 40 miliona kvadratnih kilometara koji se proteže od Maršalovih ostrva na severu pa skoro do Novog Zelanda na jugu. To je oko osam odsto ukupne svetske površine, skoro četiri puta veća teritorija od Evrope, koja odgovara površini Meseca.

"Kad sam bio dete, sve je bilo puno života", kaže Kevin Ajro, ekolog i bivši internacionalni ragbi igrač, dok pokazuje mrtve sive korale šetajući belom peščanom plažom jednog od ostrva u sastavu arhipelaga Kukovih ostrva na Pacifiku.

Ajro je glavni pokretač ideje o morskom parku koji će obuhvatiti Kukova ostrva - zemlju čiji kopneni prostor jedva da je veći od površine Vašingtona.

Premijer Kukovih ostrva Henri Puna zvanično je predstavio prostor od 1.065 miliona kvadratnih kilometara kada je ugostio Forum pacifičkih ostrva prošlog meseca poručivši da želi da zaštiti okean i sačuva ga za buduće generacije.

On je najavio da će njegova zemlja koju čini arhipelag od 15 ostrva pružitii svoj doprinos za dobrobit ne samo lokalnog stanovništva, već i celog čovečanstva.

Amerikanac Piter Seligman, jedan od osnivača Međunarodnog udruženja zaštitu životne sredine (CI), kaže da je uspostavljanje velikog morskog rezervata hrabar potez za Kukova ostrva koji svrstava Pacifik u prvi red borbe za očuvanje okeana.

On sarađuje sa ostrvskim državama u Pacifičkom okeanu na stvaranju mreže sličnih parkova širom regiona kako bi se očuvao jedan od poslednjih najstarijih svetskih okeanskih ekosistema.

"Ovo je najveća inicijativa za očuvanje prirode koja je dosad pokrenuta", kaže Seligman za AFP: "Deo po deo, država po država i sastaviće se slagalica."

Kiribati i Tokelau su se već pridružili Kukovim ostrvima u nameri da proglase svoj okeanski prostor za veliki morski park.

Veliki prostor Pacifika je stanište za 60 odsto riba na svetu. Tu su i ekološki dragocena morska trava i koralni grebeni, kao i veliko bogatstvo morske flore i faune, kitovi, delfini i morske ptice. Ideja ovog projekta nije da se zabrani komercijalni ribolov ili istraživanje mineralnih resursa, već da se osigura da se njima upravlja adekvatno, kaže Marea Haciolos, specijalista Svetske banke za obalu i more.

Kritičari ipak smatraju da se jedan tako veliki morski prostor teško može proglasiti za morski park pošto pacifičke ostrvske države nemaju resurse za patroliranje po moru i zabranu ilegalnog ribolova.
Seligman je svestan tog problema, ali veruje da tu mogu da pomognu razvijene zemlje u regionu poput SAD, Australije, Japana i Novog Zelanda.