Problem "klimatskih izbeglica"

U naredne četiri decenije, zbog klimatskih poremećaja, može se pojaviti čak milijardu beskućnika, upozoreno je u studiji Međunarodne organizacije za migracije (IOM), dostavljenoj učesnicima konferencije o klimi, koja se održava u Kopenhagenu.

Skup teče pod pokroviteljstvom UN, a među 15.000 učesnika je i stotinak šefova država i vlada, uključujući i lidere zemalja koje se smatraju najvećim zagađivačima - SAD i Kine.

Mnogi analitičari ga smatraju poslednjom prilikom za postizanje opšteg dogovora kako da se "spase planeta", odnosno izbegnu pogubne posledice efekta "staklene bašte", koju stvara nekontrolisano emitovanje ugljenmonoksida i drugih opasnih gasova.

Velike suše, poplave i požari, kao i dizanje nivoa mora i širenje pustinjskih pojaseva već godinama primoravaju mnoge ljude na svim kontinentima da trajno napuštaju svoja staništa i pronalaze nova.

To odavno nije problem samo pojedinih zemalja - to je svetski problem, čulo se u Kopenhagenu. Oni koje klima tera na bekstvo s ognjišta, lako prelaze državne granice, tražeći spas.

Interna raseljavanja obeležena su, najčešće, pritiscima na gradove, što posebno opterećuje siromašnije zemlje. Ruralno stanovništvo, dugo vezano za poljoprivredu koju "ubijaju" klimatske promene ima malo šansi da se snađe u gradskim sredinama.

Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš nedavno je upozorio da u gradovima kao što su Kabul, Bogota, Abidžan i Damask već traje prava borba između stanovnika tih metropola i onih koje bi da se u njima nastane, pošto ih je klima oterala s njihovih ognjišta.

U OIM su izračunali da se tokom minulih 20 godina broj prirodnih katastrofa udvostručio. Jedna od najtežih posledica takvog stanja je manjkanje vode za piće, resursa koji - od kad je sveta i veka - pokreće seobe i preseljavanja.

Od skupa u Kopenhagenu se očekuje da usliši alarme za spas planete koji stižu sa svih strana. Pitanje je, međutim, koliko će bogati i ovoga puta biti spremni da pristaju na ustupke koji im krnje profit.

"Dalje promene klime, sa globalnim porastom temperature od dva do pet stepeni do kraja ovog veka, mogle bi ugroziti čitavo čovečanstvo", poručuju iz Rokfelerove fondacije.

Ta fondacija je već označila više budućih "vrelih tačaka" sa kojim će ljudi bežati zbog neizdržljive klime. Na toj listi su Avganistan, Bangladeš, veliki deo centralne Amerike, delovi zapadne Afrike i jugoistočne Azije.

Jovo Vuković, Tanjug