Prvi dokazani slučaj: Stručnjaci objasnili kako piton jede čoveka

Međutim, neobičan slučaj od početka je izazivao sumnju, pa su stručnjaci odgovorili na pitanje da li je tako nešto uopšte moguće.

Mrežasti pitoni (lat. Python reticulatus), dugački poput ovog, što je oko sedam metara, mogu da budu izuzetno snažni.

Plen napadaju tako što oko njega obmotaju svoje telo i zdrobe ga, zbog čega umire od posledica gušenja ili prestanka rada srca, piše BBC.

Pročitajte još: U stomaku ogromnog pitona pronašli mrtvog čoveka (VIDEO)

Ali, gutanje hrane je druga priča.

Pitoni ne žvaću hranu, već gutaju ceo plen, što im ne predstavlja problem s obzirom na to da njihova vilica ima fleksibilne ligamente. Ipak, i tu postoje ograničenja.

"Ograničenje može da predstavlja ljudsko rame jer ne može da se preklopi", kaže naučnica Meri-Rut Lou iz Rezervata za divlje životinje u Singapuru i stručnjakinja za pitone.

"Pitoni se skoro isključivo hrane sisarima. Povremeno jedu gmizavce, uključujući i krokodile. Najčešće se hrane pacovima i drugim malim životinjama, ali kad jednom dosegnu punu veličinu, skoro sigurno se više neće hraniti pacovima jer im ne daju dovoljno kalorija. U osnovi, oni mogu da pojedu plen svoje veličine", objašnjava Lou.

Zato se neretko dogodi da se piton nameri na svinju ili čak kravu.

Ipak, zmije ponekad precene sopstvene mogućnosti.

Tako je 2005. godine burmanski piton pokušao da proguta aligatora, ali se njegovo telo u tom procesu rasprsnulo i obe životinje su uginule.

Osim toga, pitoni umeju da budu vrlo izbirljivi. Ako ne nađu prikladan plen, mogu da čekaju vrlo dugo i jedu vrlo malo dok ne nađu nešto što im odgovara. Ali, ljudi im još nisu na vrhu menija.

Tragedija u Indoneziji najverovatnije je prvi zabeleženi slučaj da je piton pojeo odraslog čoveka, ali samo ako je reč o dokazanim slučajevima.

Ovo svakako nije prvi prijavljeni slučaj, s tim što u prethodnim slučajevima ili nije bilo dovoljno dokaza ili nije bilo svedoka. Slučaj mrežastog pitona i 25-godišnjeg Indonežanina prvi je slučaj u istoriji koji je zabeležen mobilnim telefonom.

Antropolog Tomas Hedlend, koji je proveo nekoliko decenija s Agtama, filipinskim plemenom lovaca i sakupljača, rekao je da je barem četvrtinu muškaraca u plemenu u neko doba života napao mrežasti piton.

Iako ih najčešće oteraju mačetama, odrasli pripadnici plemena vrlo su niski, tako da povremeno završe u utrobi zmije.

U današnje doba napadi su vrlo retki i najčešće su rezultat reakcije zmije u samoodbrani.

Stručnjak za zmije Nija Kurnijavan sa Univerziteta Bravidžaja u Indoneziji, rekao je za BBC da su pitoni osetljivi na vibracije, buku i veštačku toplotu (na primer od svetla), pa uglavnom izbegavaju ljudska naselja.

Ali, svakako pamte lokacije na kojima su uspešno lovili. Kurnijavan kaže da je vrlo moguće da je polje na kojem je muškarac ubijen možda nekad bilo lokacija za lov dotičnog pitona, i da je vrebao možda sasvim drugačiji plen.