"Sovjeti su se prvi spustili na Mars, u inat Americi"

Sovjetski projekat M71, M kao Mars i 71 kao oznaka 1971. godine, mogao je da proširi ljudsko shvatanje sunčevog sistema. Uprkos gotovo potpunom neuspehu misije, istorija će pamtiti da je Sovjetski savez spustio prvu ljudsku letelicu na Mars.

Naučnici, razbacani po institutima u Sovjetskom savezu, frenetično su radili kako bi ispunili rokove za lansiranje rakete. Naime, zbog različite brzine kretanja Zemlje i Marsa oko Sunca, svake dve godine, prava je prilika za lansiranje rakete prema Marsu, jer su tada dve planete najbliže.

1971. godine su imali takvu priliku. Dve godine ranije Amerikanci su sleteli na Mesec i Sovjeti su bili odlučni da ih neće opet neko prestići u pokoravanju svemira. Sigurnosni protokoli su zanemarivani, rokovi su bili gotovo nedostižni, ali Sovjeti su čistom upornošću uspeli da lansiraju tri rakete u maju 1971. godine prema Marsu. Toliki pritisak je bio da nisu testirali letelice koje šalju prema crvenom susedu u svemiru.

Sovjetski naučnici planirali su da će Mars 1 stići u orbitu oko Marsa i odatle slati podatke o planeti. Između ostalog, prva sonda trebalo je da pomogne u navođenju druge dve letelice. Mars 2 i 3 bi sledili uputstva predvodnika i spustili sonde i robote koji će istraživati samu površinu planete.

Stvari su krenule po zlu kada je Mars 1 eksplodirao prilikom lansiranja. Dve preživele sonde uspešno su krenule prema crvenoj planeti. Krajem novembra 1971. Mars 2 se pomalo nespretno i nesrećno srušio na Mars zato što su Sovjeti pogrešno proračunali udaljenost i potrebnu brzinu za postizanje orbite.

Decenijama kasnije Vladimir Genadijevič Perminov, jedan od vodećih naučnika na sovjetskim projektima istraživanja Marsa, rekao je da žali što prvu razmenu podataka o svemiru nisu odradili ranije. Naime, iste te godine su Amerikanci dali detaljne podatke o Marsovoj orbiti u razmenu za iste sovjetske podatke o Veneri. Perminov je 1999. godine za NASA napisao da su mogli da izbegnu katastrofalne posledice pogrešnih proračuna da su imali te podatke pre lansiranja sondi prema Marsu.

Nekoliko dana kasnije, 2. decembra 1971. godine, Mars 3 uspešno je sleteo na Crvenu planetu i ušao u istoriju kao prvo uspešno sletanje ljudske letelice na Mars. Nakon godina truda, besanih noći i stalnih pretnji sovjetskih vlasti, naučnici su bili presrećni.

"Svi upleteni u projekt bili smo presrećni nakon što smo potvrdili da je letelica uspešno sletela", ispričao je za Ozi Arnold Selivanov, jedan od poslednjih preživelih zaposlenih na misiji. Njihova sreća trajala je 14,5 sekundi, koliko je trajalo prvo javljanje s Marsa. U tom kratkom vremenu, s Marsa je poslato 70 linija slike s jedne od kamera, a Sovjetska akademija znauke utvrdila je da je nemoguće identifikovati išta na spomenutoj fotografiji.

U tom kratkom javljanju, preneo je i neke podatke o atmosferi i sastavu tla, ali Mars 3 se nikad više nije javio s površine zemljinog suseda. Pretpostavlja se da su nezabeleženo snažne peščane oluje teško oštetile sondu, koja je preživela samo tih nekoliko sekundi.

Selivanov, sada osamdesetogodišnjak, ispričao je da su ipak uspeli da iskoriste i taj relativni neuspeh misije. Dospele podatke su iskoristili kasnije kako bi postali prva država koja je spustila sondu na Veneru i odatle poslali prve fotografije.

Primat u istraživanju Marsa preuzeli su četiri godine kasnije Amerikanci. 1973. godine su Sovjeti poslali još četiri neuspešne sonde, a dve godine kasnije su Sjedinjene Američke Države poslale dve sonde Viking, koje su uspešno sletjele na Mars i odatle slale podatke. Od tada su Amerikanci poslali još pet misija koje su uspešno sletele na Mars