Zablude o funkcionisanju ljudskog mozga

Britanski magazin "Dejli mejl" objavio je zanimljive delove iz knjige neurologa Sandre Amot i Sema Vanga koji razotkrivaju neke od uobičajenih zabluda.

Iako polovina čovečanstva misli da koristimo tek 10 odsto mozga, u stvarnosti svakodnevno ipak koristimo ceo mozak. Čak i najmanji zadaci podstiču aktivnost po celom mozgu. Ljudima se, međutim, mit više sviđa jer nudi nadu o tome šta bismo tek mogli kada bismo koristili ostalih 90 odsto mozga.

Zevanje povezujemo s pospanošću i dosadom, ali ono zapravo pomaže buđenju moždanih aktivnosti. Ulazak vazduha u pluća i kiseonika u krv čini nas budnijima.

Da slepi bolje čuju, mit je, a činjenica je da slepi bolje pamte. Nakon testiranja slepih osoba uočeno je da nisu ništa bolji od ostalih u detektovanju slabih zvukova.

Slepi ljudi, pak, imaju bolju memoriju. Budući da ne mogu da se oslone na vid, moraju neprestano da se oslanjaju na sećanje, što izoštrava kapacitet mozga za memorisanje.

Kompjuterske igrice povećavaju sposobnost ljudi da rade više stvari odjednom. Moderni svet pun je neprestane akcije - brzih poruka, imejlova, videoigara, a sve kao da se zbiva odjednom.

Ako ste stariji od 30, možda se pitate kako to da mladi nisu iznureni svim tim stimulacijama. Odgovor je da je njihov mozak jednostavno treniran da ih savlada.

Tokom jednog istraživanja sa studentima koji su igrali akcione igrice uočeno je da oni brže procesiraju informacije, mogu da prate više objekata istovremeno i bolje se prilagođavaju na brzu izmenu poslova.

Neki istraživači kažu, međutim, da istovremeno obavljanje više poslova opterećuje mozak. Ljudi koji istovremeno obavljaju više zadataka slabije rade svoj posao, prave više grešaka i čak su češće bolesni.

Veći mozak čini nas inteligentnijima. Zapravo, veličina mozga ne odražava nečiju inteligenciju. Ajnštajnov mozak nije bio ništa veći od prosečnog.

Inteligencija je, čini se, zavisna od toga kada su stvorene sinapse mozga. One se formiraju tokom detinjstva i tinejdžerskih godina, a način na koji se to zbiva može uticati na inteligenciju.

Mozak odraslog čovjeka ne proizvodi nove nervne ćelije. Decenijama se uzimalo kao "zdravo za gotovo" da se ljudi rađaju sa svim moždanim ćelijama koje će ikad imati. Poslednjih godina prikupljeno je mnogo dokaza da mozak, ipak, proizvodi nove ćelije i da je moguće da se konstantno obnavlja.

Fizičke vežbe održavaju mozak u formi. Tačno je. Kako telo stari, tako teže dovodi kiseonik do mozga. Telesna aktivnost poboljšava krvotok, odnosno dotok kiseonika neuronima.

Mozak troši manje elektriciteta od lampe u frižideru. Poruke između ćelija mozga i ostalih delova tela prenose se putem elektriciteta, ali sasvim male količine. Mozak koristi tek 12 vati.

Mozak i kompjuter rade na istom principu. Netačno, među njima postoje značajne razlike. Mozak je u osnovi hemijski, a ne električni sistem.

U svakoj moždanoj ćeliji odvijaju se brojne hemijske reakcije, a to je potpuno drugačije od principa rada kompjutera. Osim toga, mozak niko ne programira, on sam predviđa i unapred rešava probleme, za razliku od kompjutera koji neko mora da programira.

Glupe melodije teško zaboravljamo. Kad glupa pesmica počne neprestano da vam se vrti po glavi, to je zbog sposobnosti vašeg mozga da pamti sekvence.

Ista sposobnost omogućava pamćenje pokreta za potpis vlastitog imena, spravljanja kafe ili korigovanja rute na putu kući. Kako izbaciti iz glave iritantni zvuk? Pronađite drugu pesmu.

Beta.