Harmonike prave majstori sa dušom

Sedamdesettrogodišnji majstor Simeon ili Sima, kako ga zovu, kaže za Tanjug da je izrada i popravka harmonika jedan od najtežih zanata, jer zahteva poznavanje nekoliko drugih zanata s obzirom na to da je harmonika izuzetno kompleksan instrumenat.

"Neophodno je odlično poznavanje precizne stolarije, jer je korpus od drveta, zatim poznavanje knjigovezačkog zanata koji je neophodan prilikom izrade ili popravke meha, pa duborez prilikom ukrašavanja harmonike, obrada lima, a majstor mora da bude i štimer, odnosno mora se imati apsolutan sluh", objašnjava majstor Simenon.

On kaže da je izuzetno kompleksan zanat koji zna veoma mali broj ljudi. Svemu ga je naučio deda, koji je pak znanje preuzeo od svog oca, samoukog muzičara koji je zanat "krao" od majstora iz Rusije. U to vreme, bilo je mnogo Rusa koji su dolazili u Srbiju i popravljali harmonike.

"Sada radim sa sinom, a sve više se i unučići interesuju za ovaj zanat tako da ćemo vrlo brzo imati tri generacije u naše porodice koje se bave izradom i popravkom harmonika", kaže majstor Sima i dodaje da je pre svega za ovaj zanat neophodna velika ljubav, prema samom instrumentu, ali i prema muzici.

"Od dvanaeste godine sam počeo dane i dane da provodim uz oca i polako upoznajem izradu harmonika. Dok su se moji vršnjaci bezbrižno igrali, ja sam naporno radio", ističe Milošević.

Kod Miloševića, osim iz svih delova Srbije neretko na servis, ili gradnju harmonike stižu narudžbine iz Nemačke, Austrije, Bosne i mnogih drugih zemalja.

Simeonov sin Momčilo kaže da je posebna čar ovog zanata u tome što svaka harmonika ima svoju životnu priču.

"Jednom je došao čovek koji je imao saobraćajnu nezgodu u kojoj mu je harmonika bila razbijena u delove. Plakao je i molio nas da mu popravimo harmoniku, jer je za taj instrument bio izuzetno vezan. Posle višemesečnog napornog rada mi smo u tome i uspeli, a on nam je i danas za to izuzetno zahvalan. Zbog toga se i kaže da je harmonika-instrument s dušom", kaže Momčilo.