Pet decenija od prvog izlaska u otvoreni svemir

Negde iznad centralne severne Afrike, u oblasti Niske Zemljine orbite, lagano se kreće sovjetska svemirska letelica Voskhod 2. Iznenada, u 08:32 UTC otvaraju se vrata iz kojih proviruje astronaut. Svi koji prate prenos misije su u neverici i gotovo niko ne razume koja je svrha ovog poteza. A daleko od njih, u bestežinskom stanju, sovjetski kosmonaut, Aleksej Leonov, piše istoriju. Po prvi put čovek slobodno šeta kosmosom, piše aktuelni broj Popular Science Srbija..

Sonda Voskhod 2, sa dva člana posade, Aleksejem Leonovim i Pavelom Beljajevim, lansirana je 18. marta 1965. godine u 07:00 UTC iz Bajonkura, Kazahstan. Cilj misije, nisu znali čak ni članovi porodica astronauta.

Pošto je istekao 90. minut od poletanja i kapsula završila svoju prvu orbitu, Leonov je napustio letelicu. Zbog različitog pritiska u unutrašnjosti i van odela, Leonov kombinezon se toliko naduo da su mu prsti iskliznuli iz rukavica, te nije mogao ni da pritisne prekidač na kameri montiranoj na njegovim grudima. Jedini način da kontroliše svoje lebdenje u vakuumu svemira bio je da privlači ili otpušta crevo dugo 15,5m kojim je bio povezan sa kapsulom i kroz koje je tekao vazduh.

Popular Science Srbija

Posle 12 minuta provedenih u otovrenom svemiru, trebalo je da se vrati nazad. Mađutim, zbog previše napumpanog odela, nije mogao da prođe kroz hipobaričnu komoru, kao što je planirano. Nakon više pokušaja, odlučio je da prvo provuče glavu, a zatim i ostatak tela. Međutim, tako se poprečio i zaglavio. Jedini način da se oslobodi bio je da ispusti vazduh iz svog odela i time smanji pritisak, čime je rizikovao da zadobije dekompresionu bolest. Ovim se njegov boravak u vakuumu produžio, a Leonov se od napora toliko zamorio da mu je temperatura porasla na 38,8°, a do kraja dana je izgubio oko 6kg.

No, to nije bio jedini problem koji je posada imala do sletanja na Zemlju. Kada se astronaut najzad vratio u kapsulu nivo kiseonika je postepeno rastao i pretila je opasnost od požara. Posle brojnih bezuspešnih pokušaja uspeli su da ga stabilizuju.

Zatim je, tokom spuštanja na Zemlju, došlo do novih komplikacija. Modul sa opremom, u kome su bili motori i gorivo, nije se u potpunosti odvojio. Kosmonauti su bili izloženi jakom gravitacionom ubrzanju, a problem je okončan kada je kabl kojim su bili pričvršćeni za letelicu izgoreo, oslobodivši njihovu kapsulu. Modul za sletanje spustio se padobranom duboko u Sibir.

Beljajev i Leonov su, nakon sletanja, proveli dve noći u sibirskim šumama, pre nego što su ih vratili u Bajkonur.

Kasnije je u saopštenjima, novinarima navedeno je da se Leonov kretao lagano, bez poteškoća, u bestežinskom stanju, a svi problemi oko prve šetnje svemirom ostali su tajna sve do kraja Hladnog rata.

Voshod 2 je bila modifikovana Vostok kapsula, koja napravljana u okviru sovjetskog projekta čiji je zadatak bio da transportuje ljude u Nisku Zemljinu orbitu. Iz Vostoka je izbačeno sedište za katapult, a dodata su dva obična. Takođe je spolja dograđena i vazdušna komora na naduvavanje, koja se nalazila suprotno od ulaznog otvora, i koju je trebalo odbaciti nakon upotrebe. Zbog toga nije postojao način da se posada spasi u slučaju komplikacija pri poletanju i sletanju. Dodata je još i komora sa čvrstim gorivom, radi blažeg sletanja. Avionika kapsule hladila se protokom vazduha iz kabine kako se ne bi pregrejala pri izlasku i ulasku astronauta. Zbog toga je u nju bila ugrađena hipobarična komora koja je trebalo da reguliše pritisak.

Piše: Tijana Marković.

Više na: Popular Science Srbija.