Koja je poruka najboljeg diplomca Beogradskog univerziteta

Na ceremoniji dodele nagrade govorila je Nada Kovačević, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu, koja je naglasila podršku ugledne institucije projektu "Kruna uspeha". Imena pobednika je, po tradiciji, imao čast da saopšti njegova ekselencija Žan Danijel Ruh, ambasador Švajcarske u Beogradu.

Komisiju koja je birala pobednika ovom prilikom su činili Miša Lukić iz Publicis Group, dr Oliver Tošković, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, i članica Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju i dobitnica nagrade "Kruna uspeha" 2010. godine Tijana Rakić.

B92.net je dobio priliku da porazgovara s jednim od dobitnika Nebojšom Skorupanom, koji se trenutno nalazi u SAD u fazi intervjuisanja za specijalizacije u prestižnim bolnicama.

Na koji način te ova nagrada podstiče ka daljim uspesima?

Ideja koja stoji iza ove nagrade je neverovatna, jer predstavlja nešto što nije kratkog daha, poput novca ili studijskog putovanja, već podsetnik koji se nosi stalno i koristi nebrojeno puta u toku dana (ručni sat prim. ur). Bihejvioralni psiholozi bi se složili da je ovo izvrstan okidač koji samo može da dalje podstiče na dalji rast i napredak.

Laskava je činjenica da si najbolji od svih studenata BU. Kako se snalaziš u toj ulozi, budući da si skroman po prirodi?

Ako je stvarno tako, onda je to jedna velika odgovornost koja sa sobom nosi pozamašnu dozu anksioznosti jer tek sada treba opravdati očekivanja.

U svakom slučaju, sve to zvuči jako čudno, jer znam da u ovom trenutku postoji na stotine ljudi koji rade više od mene i stvaraju nešto, a u isto vreme pohađaju ili su pohađali BU kao i ja.

Dobitnici nagrade

Da li se osećaš ispunjeno zato što je ipak neko prepoznao tvoj naporni rad i postignute rezultate?

I te kako. Svi smo mi ljudi, socijalna bića koja čeznu za validacijom, a biti validiran na ovakav način je nešto posebno. Lično mi ova nagrada znači mnogo jer se sve odigralo u periodu u kojem nikada nisam više sumnjao u sebe i ono što radim.

Dugujem veliku zahvalnost komisiji i porodici Petrović, jer je od svih izvanrednih diplomaca odabrala baš mene za nosioca ovog vrednog priznanja.

Šta je sve u tom životu doprinelo tome da dobiješ ovo priznanje? Šta te je guralo napred? Ili ko?

Da li bi bilo čudno reći sve? Ako bi gledali na to kao da je ova trenutna verzija mene, od svih potencijalnih, baš TA koja je odgovorna za ovu situaciju i kada bih pogledao unazad i pokušao da od svih proživljenih trenutaka iskrivljenih sećanjem izvučem nekoliko njih i označim ih kao ključne faktore za to što jesam sada, onda bi to bili:

Moja sredina i ljudi oko mene – identični duhom, a genski manje ili više slični. Moji učitelji, bilo da su oni toga svesni ili nisu. Priče koje sam slušao i stvari koje sam gledao. Trenuci u kojima sam nastavio umesto da sam stao. I da ne zaboravim kofein. Bez kofeina ne bih fakultet završio. Gde si sada i šta su ti planovi u narednom periodu?

Trenutno sam u Baltimoru. Sada je sezona intervjua za dobijanje specijalizacije u SAD, te u skladu sa tim planom ostajem ovde do kraja januara. Ako sve prođe kako treba, trebalo bi da započnem specijalizaciju iz interne medicine negde na leto. Posle toga bi trebalo da usledi intenzivan period rada i rasta. Najintenzivniji do sada, sudeći po iskustvu starijih i iskusnijih.

Kraj je godine. Šta bi poručio svim svojim vršnjacima koji se odlučuju kako da trasiraju put u budućnost?

Huh, "kraj godine" nekako zvuči kao vreme za svođenje računa i nove planove i to je valjda dobro.

Mada mislim da sebi treba dati priliku za samoobnovu više od jednom godišnje. Svaki dan je prilika za to. Planovi su dugoročni i kratkoročni, veliki i mali, ali je najbitnije ono što uradimo u toku dana. Samo tako stvari mogu da imaju smisla jer smo mi stvorenja sadašnjosti. Trebalo mi je mnogo vremena to da shvatim i to uz pomoć mnogih drugih.

Nebojša Skorupan je mlad i uspešan momak

Šta bi poručio svim našim čitaocima?

Vrlo je nezgodno stavljati se u poziciju "poručioca", jer takva uloga sa sobom nosi odgovornost, ali ono sa čime se sam stalno borim, a podelio bih sa drugima je:

• Ne čitajmo hroniku i loše vesti. Loše stvari se dešavaju stalno i svuda, fokusirajmo se na one dobre u nama i oko nas.
• Ne ispunjavajmo svoje slobodno vreme odvlakačima pažnje, pričama o drugim ljudima i pravdanjem svojih postupaka. Ne razarajmo, već stvarajmo.
• Spavajmo dovoljno, ako možemo. Ako ne možemo, nešto suštinski nije u redu sa našim životnim izborima, jer polubudni ne postižemo ništa, osim smanjenja kvaliteta i dužine svog života.
• Ne terajmo ljude od sebe. Svi u sebi nosimo kapacitet i za egoizam i za altruizam. Problem je što kod sebe ređe primećujemo ono prvo, a prenaglašavamo ono drugo; a kod drugih obratno.
• Ako se osećamo da nam neko drugi bira stvarnost, a ne mi sami, to je zato što smo svesno ili nesvesno u jednom trenutku dopustili da bude tako. Što se ranije to desilo, to je teže ponovo preuzeti kontrolu.
• I još jednom: ne pravdajmo sebe i svoju situaciju. Kako god se to činilo, slobodniji smo nego ikad u istoriji civilizacije i to treba vrednovati i iskoristiti.

Srećnu Novu godinu ti želimo. Neka naredna godina bude samo prva u nizu novih uspešnih.

Srećan i vama još jedan krug oko Sunca! Nadajmo se da ćemo doživeti još jednu vožnju!