Muzej života poljskih Jevreja u Varšavi

Zgrada novog muzeja otvorena je još 2013. godine. Nalazi se pored poznatog Spomenika ustanka u Varšavskom getu, gde se nekada poklonio nemački kancelar Vili Brant. Već i sama arhitektura muzeja je jedinstvena – spolja kvadar od betona, bakra i stakla, a unutra puno dinamike i simbolike. Ne samo arhitektonski, varšavski muzej razlikuje se od mnogobrojnih jevrejskih muzejskih ustanova širom sveta.

Najvažnija tema nije samo istorija stradanja i progona poljskih Jevreja. Poljskoj nije potreban muzej holokausta, kaže Jerži Halberštat za DW jedan od glavnih inicijatora za osnivanje muzeja. On ukazuje na to da svako ko želi nešto da sazna o holokaustu, može u Poljskoj da pronađe brojna autentična mesta – jer tu su se nalazili najveći nacistički koncentracioni logori kao što su Aušvic, Birkenau, Treblinka ili Sobibor.

Muzej života

Mediji iz čitavog sveta su još pre otvaranja stalne postavke oduševljeno izveštavali o jedinstvenosti jevrejskog istorijskog muzeja u varšavskom kvartu Muranovu – nekada najveće jevrejske četvrti na svetu. Američki Njujork tajms citirao je Zigmunda Rolata, jednog od prvih pokrovitelja projekta, koji je zadovoljno naglasio: „Ovo nije muzej holokausta. Mi više nismo žrtve. Ovo je muzej života.“ S tom izjavom jevrejski preduzetnik pogodio je u srž onoga što je nastalo još početkom devedesetih kao ideja za poljsko-jevrejski muzej i što se kasnije razvijalo kao koncept sa ekipama međunarodnih stručnjaka. „Želeli smo da pružimo uvid u hiljadugodišnje prisutstvo Jevreja u Poljskoj i poljsko-jevrejski suživot pre holokausta“, objašnjava Halberštat. Istovremeno, prikazan je i kako jevrejski život u današnjoj Poljskoj polako oživljava i to kako je u javnosti veoma prisutan.

AP Photo/Czarek Sokolowski)

Čitav sadržaj predstavljen je multimedijalno, pomoću rekonstrukcija, interaktivnih instalacija i video-produkcija u osam galerija na površini od 4.300 kvadratnih metara. Najveća galerija pod nazivom „Uništenje“, govori o holokaustu. Ali do te galerije možete doći samo preko Jevrejskog puta. Naša želja nije bila da prikažemo samo užasnu dramu i nezamislive zločine protiv čovečnosti već i veličanstvenu kulturu i društvo koji su takođe uništeni. Svođenje na ulogu žrtve ukralo bi svim generacijama naših predaka identitet, jer i za vreme i pre rata oni nisu bili isključivo to“, primećuje Jerži Halberštat, koji je u Muzeju holokausta u Vašingtonu dugi niz godina bio zadužen za poljski program.

Nekadašnji jevrejski život u Poljskoj

Hronološka priča o hiljadugodišnjoj istoriji poljskih Jevreja u varšavskom muzeju dokazuje da kultura te zemlje ne postoji bez kulture poljskih Jevreja, kao i to da poljski nacionalni identitet ne postoji bez jevrejskog identiteta. Jevrejski istorijski muzej želi da u budućnosti deluje kao ustanova za obrazovanje i kulturu. Takođe, on bi trebalo da bude „platforma za dijalog“ koja će da predstavlja već godinama probuđeni jevrejski život u rastućim zajednicama u Poljskoj. Deset godina nakon pristupanja Evropskoj uniji, Poljska priznaje svoju raznolikost. U mnogim mestima u zemlji u kojima su nekada živeli Jevreji, pokušavaju da ožive izgubljene jevrejske veze sa lokalnim identitetom.

Do 1939. u Poljskoj je živelo 3,5 miliona Jevreja. Prema popisu stanovništva iz 2011, sada ih živi oko 2.000. Drugi izvori govore o 8.000 do 12.000. Pre rata, u Poljskoj je bilo 996 jevrejskih zajednica. Danas ih je samo devet, ali se njihov broj povećava. Pre Drugog svetskog rata Jevreji su u 1.200 zajednica činili polovinu poljskog stanovništva. Nakon holokausta jevrejski život u Poljskoj se ugasio, a nakon komunističke hajke protiv Jevreja 1968. nestao je skoro u potpunosti i iz istporijskih udžbenika i javne svesti. Međutim, stalna izložba koja je otvorena u prisustvu poljskog i izraelskog predsednika, Bronis³ava Komorovskog i Reuvena Rivlina, treba ponovno da prizove izgubljeni svet.

BETA/AP Photo/Czarek Sokolowski

Za Jeržija Halberštata nova ustanova ima veliki značaj. „Radi se o podizanju svesti u javnosti i širenju znanja“, kaže on. To bi moglo da suzbije određene stereotipe i iracionalne reakcije, posebno kada se je reč o modernom antisemitizmu nakon holokausta. Halberštat je siguran da iz toga mogu da proizađu i inspiracije za sadašnjost, a ne samo one koje se odnose na Jevreje.

Nemačko učešće bilo korisno

Prošlo je skoro 20 godina od ideje o muzeju i dugo očekivane stalne postavke. Zahvaljujući odlučnosti i sposobnosti nekolicine ljudi i njihovih partnera iz drugih jevrejskih muzeja i naučnika iz drugih zemalja, kao i investitora iz čitavog sveta, savladane su i finansijske, i birokratske, i političke prepreke. Nemačka je dala novčani prilog u iznosu od šest miliona evra – otprilike sedam odsto ukupnih troškova.

BETA/AP Photo/Czarek Sokolowski

U prvom, teškom periodu, Halberštat i njegove kolege imali su veliku podršku Nemačke i tadašnjeg predsednika Romana Hercoga, kao i ministra spoljnih poslova Joške Fišera. Na svečanost polaganja kamena-temeljca 2007. došao je bivši predsednik Fon Vajceker. „Prvi novac stigao iz Fondacije za nemačko-poljsku saradnju i iz Velike Britanije, i njime je bilo moguće platiti organizatore izložbe“, kaže Halberštat koji je do 2011. bio i prvi direktor Muzeja. Novac iz državnog budžeta Poljske stigao je tek kasnije. Njime je finansirana impresivna građevina finskog arhitekte Rajnera Malamakija. Izložba je finansirana isključivo privatnim sredstvima.

Novi Muzej istorije poljskih Jevreja predstavlja novu Poljsku, naglašava Barbara Kirhenblat-Gimbet. Ono što direktorka programa kaže o istorijskoj izložbi, odnosi se i na nedavno otvoreni Centar Solidarnošć u Gdanjsku. Ta dva muzeja stavljaju događaje u Poljskoj – u evropski kontekst.