Da li nauka i religija mogu da idu ruku pod ruku?

Leuven u svom najnovijem radu piše da postoje dve interpretacije reči „verovanje“ – jedno religiozno i jedno činjenično, piše "Daily Mail".

Profesor poredi verovanje u religiju sa načinom na koji naši mozgovi izlaze sa na kraj sa maštovitim igranjem.

U svom eseju „Religiozna vera nije činjenično verovanje“, on koristi primer u kom se dete igra sa plastelinom.

„Dete zna da je u pitanju plastelin jer je to opipljivo i očigledno – ono ima činjenično verovanje u to da je u pitanju stvar“.

Međutim, dete je u stanju da suspenduje određenu količinu realnosti kako bi moglo da zamisli da je taj plastelin živ za svrhu igre.

Još jedan eksplicitniji primer koji profesor navodi jeste statua koja iz broda upada u okean.

Leuven piše da ljudi uglavnom zamišljaju da statua tone, međutim, oni ne veruju da ona zapravo tone u more, jer da je to slučaj, oni bi alarmirali vlasti i pokušali da spreče dalje tonjenje – iako je u pitanju hipotetički scenario.

Profesor tvrdi da je moguće da ljudski mozak zamišlja i razvija hipoteze u vezi sa religioznim učenjem, dok takođe veruje u evoluciju kada posmatra dokaze koji to potvrđuju.

Ovo, po njemu, leži u ljudskoj sposobnosti da generiše „sekundarne kognitivne stavove“ i da izmišljene predstave mogu da koegzistiraju sa slojem verovanja u činjenice bez zbunjivanja osobe.

Leuven, ponovo koristeći primer deteta, tvrdi da tokom igranja dete ima dve „mape“ – jedna predstavlja ono što je po njemu realnost, dok druga predstavlja sadržaj izmišljenog sveta.

Dete koristi te dve mape zajedno, s obzirom da mora da se pretvara u fizičkom prostoru pravog sveta – ali to ga ne zbunjuje.

„Vidimo dve slične strukture – dve mape – u odnosu na religiozne predstave i činjenično verovanje. Ovde postoji jedan mit koji je potrebno razotkriti: krajne jednostavno, mit da ove dve mape funkcionišu zajedno – da postoji jedna vrsta ‘verovanja’“.

Profesor se obraća i zabrinutosti da bi posmatranje verovanja na taj način moglo da dovede do toga da se religija poveže sa stvarnošću – „Ovo je zapanjujuć zaključak koji nas tera da se zapitamo kako nešto tako ozbiljno kao religija može biti ukorenjeno u istom mestu odakle dolazi nešto tako neozbiljno kao fantastika? U ovom pitanju se nalazi pogrešno usmerena pretpostavka. Ljudi zapravo mnoge fantastične stvari shvataju jako ozbiljno“.

Foto: Image courtesy of Witthaya Phonsawat at FreeDigitalPhotos.net