Ako volite jaja, ovo je praznik za vas

Zvanični praznik jaja, koji se u svetu obeležava od 1996. godine, na inicijativu Međunarodnog odbora za jaja (International egg commission / IEC), gotovo je nepoznat u Srbiji, iako domaći proizvođači svake godine srpskom tržištu ponude između 1,3 i 1,4 milijarde komada jaja.

"Međunarodna komisija za jaja odlučila je 1996. godine da se svaki drugi petak u oktobru obeležava kao Svetski dan jaja. Mi do sada u Srbiji nismo davali gotovo nikakav značaj tom danu, iako smatramo da jaje kao proizvod visoke nutritivne vrednosti to zaslužuje", kazao je agenciji Beta predsednik Poslovne zajednice živinara Srbije Rade Škorić.

Prema njegovim rečima, u svetu se taj datum obeležava kroz razne zabavne manifestacije, takmičenja u kuvanju i edukaciju potrošača, zbog čega će i Poslovno udruženje živinara pokušati da u Srbiji narednih godina uradi slične stvari, kako jaja ne bi bila aktuelna samo u vreme Uskrsa ili kada poskupe.

"U Srbiji se poslednjih godina po glavi stanovnika godišnje troši oko 180 jaja, dok je svetski prosek oko 220 do 250 komada", kazao je Škorić podsećajući da je potrošnja 80-ih godina prošlog veka bila oko 200 komada, dok su za vreme ratova, krize i sankcija građani Srbije u proseku trošili od 128 do 140 jaja godišnje.

Beta/AP

Škorić je naveo da proizvođači u svetu već decenijama potrošačima nude jaja u raznim oblicima poluproizvoda, ali i obogaćena mnogobrojnim hranjivim sastojcima, takozvana dizajnirana jaja, kojih u Srbiji gotovo da nema.

"Ljudi u Srbiji imaju tradicionalan odnos prema jajetu. Kupujemo samo jaja u ljusci, dok u drugim razvijenim zemljama to nije slučaj. Još 90-ih godina prošlog veka u SAD je samo 20 odsto svih proizvedenih jaja kupcima ponuđeno u izvornom obliku, odnosno u ljusci, dok su sva druga jaja do potrošača dolazila manje ili više prerađena, kao žumance ili belance u tečnom ili praškastom stanju, ili kao poluproizvod u na primer poluspremljenim palačinkama", kazao je on.

Škorić smatra da su razlog tradicionalnog odnosa prema kupovini jaja u Srbiji još ružne uspomene na posleratnu pomoć u vidu jaja u prahu, nedovoljna edukacija potrosača, ali i slaba kupovna moć stanovništva koja doprinose da nema interesovanja za takvu vrstu proizvoda.

Naučna savetnica u Institutu za stočarstvo u Zemunu Zlatica Pavlovski kazala je da je jaje idealna namirnica korisna za ljudsko zdravlje, izrazivši uverenje da je, nakon mnogobrojnih naučnih istraživanja, blizu dan kada će se i među širom populacijom razbiti fama o tome da su jaja štetna po zdravlje zbog sadržaja holesterola.

Beta/AP

Pavlovski navodi da je teorija o štetnosti jaja zasnovana na studiji koja je urađena 60-ih godina prošlog veka zbog čega je u SAD bilo prepolovljeno korišćenje jaja.

"U SAD su 60-ih godina prošlog veka koristili 360 jaja po glavi stanovnika godišnje. Nakon priče o holesterolu i štetnosti potrošnja jaja je spala na 160 komada", kazala je ona dodajući da je posle toga urađen niz studija kako bi se pobilo uverenje da je jaje štetno.

Pavlovski smatra da se u Srbiji jedu jaja dobrog kvaliteta.

"Kada poredimo sa svetom ja bih uvek dala prednost jajima iz naše proizvodnje, jer imamo drugačiji sistem produkcije. Na primer, kod nas retko ko od velikih proizvođača pere jaja, dok se u svetu to radi. Kada jaje podvrgnete temperaturi od 60 stepeni prilikom pranja dolazi do narušavanja balansa u njemu i ono nije onakvo kakvo ga je koka snela", rekla je ona.

Govoreći o trendovima u proizvodnji jaja, Pavlovski je navela da u Srbiji gotovo nema brendiranih jaja, na način na koji se to radi u svetu, gde se prodaju "jaja sa pašnjaka" ili ona obogaćenih raznim dodacima.

Ona je podsetila i da je prvi pokušaja da se napravi brendirano jaje u Srbiji bilo 80-ih godina prošlog veka, kada su se pod robnom markom "koko" mogla kupovati jaja garantovanog kvaliteta, određenih osobina, što je podrazumevalo da su jaja proizvodili farmeri koje su odabrali i kontrolisali veterinaski stručnjaci.

Beta/AP

Tehnolog na farmi koka nosilja u Selevcu, koja je u vlasništvu kompanije Mikros union, Branislav Davidović, kazao je da su "nakon holesterolfobije koja je izazvana 70-ih godina prošlog veka, proizvođači jaja u svetu pokušali da odbrane sopstvenu proizvodnju, što to je dovelo i do dizajniranja proizvoda, odnosno deponovanja željenih hranjivih sastojaka u jaje peko ishrane koka".

On je naveo da je kompanija u kojoj radi, a koja samo sa farme u Selevcu sa 100.000 koka nosilja tržištu Srbije dnevno isporučuje oko 90.000 komada jaja, odlučila da deo proizvodnje budu i dizajnirana jaja obogaćena omega 3 masnim kiselinama.

"Mi smo se opredelili za jaja sa sadržajem omega 3 masnih kiselina tako što dodajemo dehidrovano ulje algi iz severnih mora u ishrani koka nosilja", rekao je on, navodeći da u zavisnosti od zemlje i kulture postoje dizajnirana jaja, kojima je promenjen sastav dodatkom raznih hranjivih materija poput organskog selena, povećane količine vitamina E i B ili su jaja obogaćena jodom.

Davidović je kazao da proizvođači jaja u svetu prate zahteve tržišta i po pitanju veličine jaja, ali i boje ljuske i žumanceta.

Na farmama Mikros uniona izabrane su koke koje nose jaja sa ljuskom tamno smeđe boje, jer po tradiciji potrošači u Srbiji su naklonjeniji takvim jajima, kao i što više vole žumance tamno narandžaste boje, dok se u drugim zemljama poput Indije ili Skandinavije koriste jaja bele ljuske, a kupci više vole jaje koja imaju žumanca svetlo žute boje.