"Voleo bih da krstim vanzemaljca"

Foto: JD Hancock / Flickr.com

Najvećim delom, zahvaljujući Kepler letelici NASA, identifikovano je oko 1.400 novih svetova.

Pre nekoliko dana NASA je pokušala da odgovori na pitanje da li je život moguć negde drugo. Svemirska agencija i Kongresna biblioteka SAD zajedno su okupile naučnike, istoričare, filozofe i teologe na dvodnevnom simpozijumu pod nazivom “Priprema za otkriće”.

Njihov cilj bilo je traženje načina da se čovečanstvo pripremi za “neizbežno otkriće vanzemaljskog života”, bilo u vidu mikroorganizama, ili inteligentnih bića.

“Ne treba da čekamo da do otkrića dođe, nego da pripremimo javnost za moguće posledice takvog otkrića”, kaže Stiven J. Dik, astronom, organizator simpozijuma i nekadašnji istoričar u NASA.

“Mislim da NASA podržava ovakvo okupljanje zbog svih nedavnih otkrića egzoplaneta i napretka u astrobiologiji uopšte”.

Među mnogima koji su se obratili na simpozijumu, jedan govornik je poslednjih godina više puta bio predmet kontroverzi. Reč je o bratu Gaju Konsolmanu, jezuitskom svešteniku, astronomu i vatikanskom planetologu.

“Verujem da vanzemaljci postoje, ali nemam dokaz. Bio bih zaista uzbuđen i takvo otkriće bi moju veru učinilo dubljom i bogatijom na načine na koje još ne mogu da predvidim”, rekao je on.

Konsolmano je je rekao da “svaki entitet – bez obzira na to koliko udova ima – ima dušu” i rekao da bi rado krstio bilo kog ET-a, naravno na njihov zahtev.

“Nauka mora da ima slobodu. Biti dobar naučnik znači priznati da nikad nećemo znati celu istinu – uvek imamo još da učimo”, rekao je on. Takođe, on ne smatra da bi javnost paničila kada bi došlo do otkrića postojanja vanzemaljskog života.

“Mislim da bi reagovali na principu ‘svako čudo za tri dana...’ a zatim nastavili da brinu o rijaliti programu i politici. Takvi smo mi ljudi. Mislim da većina ljudi razmišlja kao ja: očekujemo da su tamo. Naša reakcija kada ih nađemo će biti: ‘Hvala nebesima! Konačno!’”

Zemlja više nije centar svemira, niti je ravna, a znamo da postoji mnogo više planeta od onih koje su u našem Sunčevom sistemu.

“Broj naseljivih svetova u našoj galaksiji svakako se broji u desetinama milijardi, ne računajući satelite. Broj vidljivih galaksija, osim naše je oko 100 milijardi”, rekao je Set Šostak.

“To su veliki brojevi. Kada bi sve te planete bile sterilne i kada se ništa interesantno ne bi dešavalo u kosmosu, to bi bilo čudo. To bi bilo ekstremno neobično. Umereni pristup nalaže da mi nismo nikakvo čudo, nego samo deo niza”, kaže on.