Da li su veze na daljinu osuđene na propast?

Foto: Arentas/Flickr.com

Daleko od očiju, daleko od srca - narodna je izreka sa kojom se slažu mnogi koji su pokušali da budu u vezi sa nekim ko živi u drugom gradu, zemlji, pa i na kontinentu. Drugi, opet, više veruju Desanki Maksimović i njenim stihovima "Ne, nemoj mi prići" i uživaju u stalno prisutnoj čežnji za partnerom koga ne mogu videti, dodirnuti ni zagrliti.

I šta je onda tačno? Mogu li uspeti veze na daljinu? Klinički psiholog i psihoterapeut Renata Senić smatra da, pod određenim uslovima, mogu.

- Ima mudrosti u izreci "Daleko od očiju, daleko od srca", čim je toliko ljudi ponavlja. Ali, ona se odnosi pre na strast, zaljubljenost ili nezrelu ljubav. Duško Radović je s razlogom pisao: "Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je". Dakle, ako nekog zaista zrelo volimo, ljubav ne zavisi od njegove fizičke prisutnosti - podseća psiholog.

Ove veze su svakako specifične - bez obzira na to da li je letnja avantura prerasla u nešto dublje ili je reč o već stabilnom odnosu koji se menja jer jedna strana zbog posla mora da se preseli u drugu zemlju. Mnogi će se, podseća naša sagovornica, osećati potišteno usled nedostatka fizičkog kontakta. U kombinaciji sa činjenicom da više vremena provode sa drugim ljudima, neki će upasti u iskušenje da budu neverni.

Hoću sve i odmah

Struktura ličnosti je jako važna za opstanak veza na daljinu, pa ljudi koji žele sve i odmah ne bi trebalo da se upuštaju u ovu avanturu. - Da li će veza na daljinu uspeti zavisi od više faktora, od kojih su najznačajniji odnos između partnera i njihova sposobnost za obradu emocija - sposobnost odlaganja zadovoljstva, postavljanje i održavanje dugoročnih ciljeva, sposobnost da se osetimo povezano sa nekim iako nije u neposrednoj blizini - kaže psihoterapeut Renata Senić.

- Ali, i kod onih koji imaju poverenje u partnera, potrebna je priprema. Činjenica je da će mnogi važni razgovori morati da budu odloženi ili poluispričani, da će partneri na proslave i okupljanja ići sami ili sa prijateljima. Da bi se negativni efekti ublažili ili prevazišli, potrebno je da ljudi u vezama na daljinu imaju jasne planove kada će se videti i koliko će fizička razdvojenost trajati. Nekada takve veze opstaju jer su se partneri dogovorili oko zajedničkog dugoročnog cilja: na primer, jedan partner radi u inostranstvu gde zarađuje dovoljno da bi mogao da izdržava porodicu - kaže Senićeva.

Najnovija američka studija pokazuje da ove veze mogu biti jače nego uobičajene u kojima parovi žive u istom gradu, ili čak u istom stanu. Ispitanici su istakli da uprkos geografskoj udaljenosti, osećaju veliku emotivnu povezanost, a zahvaljujući tehnologiji, ni komunikacija nije problem - čak više razgovaraju sa partnerom i imaju utisak da ih on zaista sluša.

- Naučna i stručna javnost imaju pretežno negativno mišljenje o ljubavi na daljinu. Zapadna kultura prenaglašava značaj fizičke blizine, kao da je za uspeh veze dovoljno samo to da nam partner bude na oku. A zapravo, veze na daljinu nisu osuđene na propast. Nedostatak fizičke bliskosti i intimnosti, ovi parovi nadoknađuju dubljim razgovorima što rezultira većom psihološkom povezanošću - kaže vođa istraživanja Kristal Jang.

Studija takođe ukazuje na opasnost od idealizacije partnera, a ona narodna da sa nekim moraš da pojedeš džak soli da bi video kakav je, ovde nije na ispitu. Jer, kada se partneri vide, sve je podređeno uživanju sa voljenom osobom. Na sitnice ne obraćamo pažnju, a čarape nehajno ostavljene na podu, koje bi nas izludele da živimo zajedno, sada postaju šarmantne. I dok bismo u klasičnoj vezi partneru bez griže savesti rekli da smo nervozni zbog stresa na poslu ili umorni zbog vrućine i gužve u prevozu, za ovog čuvamo sve najbolje. Nije ni čudo onda da nam takva veza izgleda savršeno, partner pun razumevanja, a mi cvetamo kao nikada do tada.

Strah od zbližavanja

Ako neko stalno ulazi u veze na daljinu, to bi moglo da ukaže i na određene strahove. - Strah od vezivanja je čest motivator za uspostavljanje veza na daljinu. Ali, možemo da zamislimo i neku osobu kojoj su stalno tokom života ugađali, kupovali sve što je poželela i na taj način joj zapravo onemogućavali da ima želje. Takva osoba bi mogla da uđe u vezu na daljinu da bi malo samu sebe frustrirala, da bi najzad uspela da želi, da žudi za nečim. Neki, opet, imaju nisko samopoštovanje. Razloga je mnogo i zavise od osobe do osobe - kaže Senićeva.

Da je idealizacija odnosa velika opasnost ovih veza potvrđuje i naša sagovornica. Ovo je naročito izraženo kod ljudi koji su se upoznali u virtuelnom svetu, pa se ceo odnos i bazira na vezi na daljinu.

- Mnogi ljudi koji su u internet aferama, kao osnovne prednosti tih veza navode upravo nedostatak realnosti kontakta. "Pričamo samo kad hoću", "Mogu da prekinem kad hoću", "Ne moram da se spremam, mogu i u pidžami da pričam sa njim, a da on misli da sam seksi i spremna za grad", neka su od njihovih objašnjenja - otkriva Senićeva.

Situaciju dodatno komplikuje pitanje "Do kada ćemo ovako?" koje će se pre ili kasnije naći na dnevnom redu. Posebno je teško partnerima koji dolaze iz različitih zemalja. U njihovom slučaju odluka o zajedničkom životu može se pretvoriti u agoniju. Jedan partner na kocku stavlja sve jer se seli u zemlju u kojoj nema ni posao, ni prijatelje, ni porodicu. Nekad je najbolje naći se na neutralnom terenu, u trećoj zemlji, gde će se partneri osetiti ravnopravnim. Šta god izabrali kao opciju, moraju dobro da razmisle da u slučaju kasnijeg raskida, ne bi došlo do optužbi "Sve sam žrtvovao/la zbog tebe, a ti mi tako vraćaš".

- Kada se ljudi koji dolaze na psihoterapiju nađu u takvoj dilemi, podstaknemo ih da napišu koje su koristi i štete od donošenja tako važne odluke. Potom merimo "težinu" svakog argumenta i na kraju dobijamo psihološko-matematički rezultat koji će nam pomoći da izbegnemo optužbe o žrtvovanju jer zapravo mi donosimo odluku na osnovu analize sopstvenih želja i mogućnosti - zaključuje Senićeva.

Od sreće do tuge

Mnogi su svoja negativna i pozitivna iskustva o vezama na daljinu podelili na forumima:

Naravno da neke stvari u vezi na daljini nemaš, ali dobijaš puno toga što u klasičnoj nikada ne bi osetio. Ako nekog viđaš svaki dan, ne znači da niste stranci, ne znači da će ti dati bolju podršku ili utehu samo zato što je pored tebe.

Ova veza vas stavlja na veliko iskušenje od starta, pa odmah "otpadaju" neozbiljne koje bi se u istom gradu razvlačile do besvesti. Ali, kad moraš da uložiš toliko truda, strpljenja, pa i novca u neku priču, onda baš i nećeš to raditi osim ako nije ozbiljno.

Kad se vidite, sve pršti od ljubavi i sreće. Ali, stvarnost je nešto drugo: kad poželiš da odete u bioskop, nema ga; kad poželiš baš tog trenutka da ga zagrliš, nema ga; kad ti treba rame za plakanje, nema ga.

Izvor: Novosti.rs