Šta kada majčinstvo nije moguće

Isto pitanje mučilo je Džesiku Hepbern, 43-godišnju upravnicu pozorišta, koja je sa svojim suprugom Piterom devet godina pokušavala da zatrudni. “To je kao da imate ranu - kad god pritisnete, boli. Često se pitam kako bi naša deca izgledala - da li bi imala njegovu kosu, moje oči... Oduvek sam mislila da ću jednom biti u prilici da osetim radost majčinstva. Dobiti dete sa voljenom osobom bila je vrlo prirodna, jaka želja", piše Sangita Miska za BBC.

Džesika, za čiju neplodnost lekari nemaju objašnjenja, odlučila je da prođe kroz 11 napornih tretmana veštačke oplodnje, po ceni od 70.000 funti. Porodici i prijateljima prećutala je kroz šta prolazi, uključujući vanmaterične trudnoće opasne po život i nekoliko spontanih pobačaja. Džesika kaže da je, osim razočaranja, osećala i sramotu zbog toga što joj se dešava. “Mislim da je osećanje sramote vrlo često povezano sa nemogućnošću da postanete roditelj - toliko želite da budete "kao ostali ljudi, a ne možete. I krijete činjenicu da ste razočarani što vaš život nije ispao onako kako ste se nadali.”

O svom iskustvu govori i Džodi Dej, koja je od svoje 29. godine bezuspešno pokušavala da ostane trudna. Sada ima 49 godina i kaže da je vremenom naučila kako da se izbori s neuspehom. Stres zbog nemogućnosti da postane majka povukao ju je u depresiju. “Jednog dana ležala sam na podu svog stana i mislila, ustaću kada za to nađem dovoljno dobar razlog. Neprestano sam sebi postavljala pitanje “Koja je svrha mog postojanja?” Morala sam duboko da se zagledam u sebe da bih našla razlog da nastavim dalje. ”

Džodin brak na kraju se raspao, a kad je uspela da se izbori s depresijom, shvatila je da su životi njenih prijateljica - onih koje su zatrudnele bez problema - u međuvremenu krenuli u drugom pravcu. “Sve moje prijateljice imaju decu. Mislim da su stvari tada postale još teže. Shvatila sam da sam postala neka vrsta socijalnog izgnanika, jer sam bila jedina koja nije imala dete. Odjednom me niko nigde više nije zvao. Naši životni putevi počeli su da se razilaze. Vrlo je teško prihvatiti to, toliko stvari ostalo je neizrečeno. Tabu je pričati o tome. I mislim da je zaista teško priznati to.”

S 43 godine Džodi je iskusila ranu menopauzu. Kaže da joj je biološka promena pomogla da se pomiri s time da će ostati bez dece. “Više ne želim dete - to poglavlje mog života je gotovo.” Dosezanje ove tačke dalo je Džodi osećaj slobode i priliku da izgradi novi identitet. Sada ima tri master diplome i na obuci je za savetnika - na specijalizaciji za adolescente i dečju psihologiju.

Spisateljica Pola Koston (59) sada prolazi kroz istu vrstu izolacije koju opisuje Džodi. Njen život bio je pun glamuroznih zabava i egzotičnih putovanja, ali nije srela odgovarajućeg muškarca s kojim bi zasnovala porodicu. „Moji prijatelji u fazi su života kada njihova deca počinju da dobijaju decu, tako da se pripremam za suočavanje s novim talasom iskustava.“ Ona je prilično zauzeta poslom i viđanjem s porodicom i prijateljima, ali brine da bi sve one nekadašnje emocije mogle ponovo da izbiju na površinu.

„Ne samo da neću moći da se poistovetim kao roditelj sa onima koji imaju decu, već sada i kao baka, sa onim ljudima koji imaju unuke. Imam utisak da će na taj način daljina između mene i te strane porodičnog života postati još veća.“

Pola smatra da društvo, kao celina, ima tendenciju da zapostavi mišljenje i stavove žena bez dece. “Kao grupa, prilično smo isključene i neiskorišćene”, kaže ona. “Gde su mentorske uloge, kako se mogu primeniti veštine koje smo stekle, zašto naši stavovi u vezi s budućnošću dece niko ne uzima u obzir? Imamo veliko životno iskustvo koje bi zaista moglo da bude od koristi drugima.”