Žene "lovci" uvek imaju prednost

Foto: Maxime Guilbot / Flickr.com

U klubovima je sve više onih „ženskih lovaca“ koje traže svog budućeg partnera. One biraju vreme, mesto, kada i kome će da priđu. Da li su se uloge promenile ili mi samo na osnovu pojedninačnih slučajeva percipiramo drugačiju stvarnost? Jesu li žene ojačale, stekle više samopouzdanja, osetile da su dovoljno hrabre da one načine prvi korak ili su to samo izuzetci pravih zavodnica koje su oduvek postojale? Boje li se muškarci jakih žena - pametnih, zgodnih, obrazovanih, sa dobrim primanjima? Ostaju li one same zato što ne žele da snize kriterijume ili zato što ih muškarci zaobilaze u širokom luku misleći da ne mogu da ispune njihova očekivanja?

Psihoterapeut Marko Braković smatra da relativno kratak period emancipacije žena još uvek nije drastično promenio drevnu igru polova, mada se, kako kaže, neke promene uočavaju.

- Svet je onakav kakav je oduvek bio - i muški i ženski, za sada. Evolutivno gledano od žene zavisi kog muškarca će da izabere, a na muškarcu je da na pravi način pokaže svoju društvenu, intelektualnu i seksualnu vrednost i posebnost u odnosu na druge „mužjake”. Zavodnika sa posebnom sposobnošću i talentom da relativno lako dođu do žene i njenog srca uvek je bilo malo, pa je tako i sada. Psihološki gledano, svaka osoba ima neke svoje kriterijume po kojima bira partnera, a oni ne moraju biti isti i često se menjaju tokom života - kaže Braković.

Da se malo toga promenilo i da svetom "vladaju" muškarci smatra i psiholog Ksenija Perišić:

- Odnosi između muškaraca i žena u prošlosti oblikovani su patrijarhalnim ulogama. Na žalost, to je i dalje u velikoj meri slučaj. Tako možete često kod nas čuti da se trogodišnjem dečaku kaže da dečaci ne plaču, to je za devojčice. Tokom čitavog života im se upućuje niz poruka koje spadaju u taj paket "budi muško". Kada su u pitanju veze, uče se da ne sme da bude „papučić”, da mora da se zna „ko je gazda i ko nosi pantalone"... Oni koji se ne uklapaju u ove stereotipe podvrgnuti su različitim mehanizmima pritska, kao što su kritike, ismevanje, vređanje... Podaci istraživanja u srednjim školama u Srbiji, pokazuju da za većinu mladića i devojka ipak nije prihvatljivo da devojka prva priđe mladiću.

Ali šta je to što uspešne žene čini odbojnim jačem polu i zašto pored sebe oni ne žele nekoga boljeg od sebe?

- Jake žene su manje podložne pasivnosti i teže je njima manipulisati. Zato zahtevaju ozbiljniji i naporniji pristup u osvajanju, a mnogi muškarci ne žele da testiraju svoje sposobnosti ili ne veruju u sebe dovoljno, pa im je onda lakše i da ne pokušavaju. Ali, i jake žene su takođe žene i nisu nedodirljive - napominje Braković.

Foto: Gavin Schaefer / Flickr.com

Da bi veza bila uspešna, partneri bi trebalo da budu jednaki ili da se bar tako osećaju. Samo tako se jedna strana neće osećati „ugroženom“. U nekim slučajevima, neobrazovanog ili ne tako zgodnog muškarca bankovni račun „izjednačava“ sa lepom i pametnom ženom.

- Ako obe strane učestvuju ravnopravno u odlukama, ali postoji nejednakost u primanjima ili obrazovanju, da li će to smetati muškarcu zavisi od toga koliko je on spreman da odstupi od tradicionalnih uloga koje mu često nameće okolina, prijatelji ili primarna porodica. Takođe, činjenica je i da se muškarci osećaju nesamopouzdano i bespomoćno zbog nezaposlenosti, malih plata, nemoći u korumpiranom i nepravednom društvu - smatra Ksenija Perišić.

Ipak, kada se povede priča o tome kako rešiti problem uspešnih, a usamljenih žena naši sagovornici predlažu različite pristupe - od pronalaženja ravnoteže u sebi i svojim zahtevima do promena društva.

Lepe i uspešne žene često nemaju vremena, a ni snage da nakon teškog rada i ogromne odgovornosti još traže i partnera, što je već samo po sebi delikatan posao. Moraju pronaći način da nađu balans i artikulišu svoje želje.

- Problem je kada se to vidi kao individualna odgovornost, lični "defekt", a ne sistemska stvar, pa se onda rešenje traži kroz knjige o samopomoći umesto kroz društvene promene. Problem nije u ženama, već u društvu - izričita je sagovornica "Novosti".

Dešava se da će pasivni muškarci, naviknuti na „žensko komandovanje“ izabranici prepustiti sve odluke - od onih malih, poput mesta letovanja, do životnih, kao što je preseljenje u drugi grad. Da li će on rešiti da pobegne iz takve „tiranije“ ili će ona poželeti čoveka koji „ume da lupi šakom o sto“, pokazaće vreme i umešnost u komunikaciji.

- U nekim vezama je dominantna žena, a negde muškarac. To umnogome zavisi od toga kakvi su im bili roditelji u primarnim porodicama. A svakako da može doći do „zamora“ kod žene. Nije dobro kada samo jedna osoba odlučuje o svemu. To onda više podseća na odnos roditelj-dete, nego na zdrav partnerski odnos - napominje Marko Braković i dodaje da većini muškaraca ne prija pasivnost, ali da postoje i oni koji biraju baš takve dominantne žene.

Izvor: Novosti.rs