Ostavi mobilni i razgovaraj sa strancem

Ni London se, naravno, po tome ne razlikuje od drugih. Ali se razlikuje po tome što je grupa entuzijasta odlučila da podstakne mlađe stanovnike britanske prestonice da počnu da razgovaraju jedni sa drugima – u metrou, autobusu, redu za kafu, na klupama u parku...

Da bi promenili predstavu o Londonu kao o jednom od mesta u kojem su ljudi najotuđeniji i najusamljeniji, i da bi ih podstakli na razgovor, delili su bedževe sa porukom „Pričaj sa mnom, ja ću pričati sa tobom.”

„Razgovaranje sa nepoznatima je društveni tabu, nešto čega se izuzetno bojimo. Možete li da zamislite koliko bi grad bio drugačiji kada bi ljudi bili otvoreniji pred drugima i bez predrasuda da neznanci nešto žele od njih”, izjavio je za AP jedan od koordinatora projekta.

Foto: Niels Mulder / Flickr.com

Kampanja je inspirisana istraživanjem Univerziteta „Šefild” koje je pokazalo da se trećina stanovnika Londona oseća usamljeno i isključeno iz društva, što utiče na njihovo fizičko i emotivno stanje.

Iako je i gradonačelnik Boris Džonson podržao ovu ideju, ona nije bez kritika. Pojedina mišljenja ukazuju na to da bi nošenje bedža moglo da izazove neželjenu pažnju ili čak da izazove nasilje.

Majka jedne dvadesetogodišnjakinje kaže da se ne bi osećala prijatno ako bi njena ćerka nosila bedž sa ovom porukom, jer bi to dalo povoda i potencijalno opasnim osobama da pričaju sa njom: „Mlada ženska osoba i inače često privlači neželjenu pažnju.”

Jedan od pokretača kampanje navodi da uz bedževe ide i savet onima koji ga nose da odustanu od svake konverzacije u kojoj se ne osećaju prijatno.

„Jedini problem koji smo do sada imali jeste što ljudi nisu mogli da se zaustave kad jednom počnu da pričaju”, dodao je on.

Oni kojima se jezik vezao od treme, mogu da probiju led započinjući razgovor na jednu od tema ispisanih na karticama koje dobijaju uz bedževe, kao na primer „Šta odlikuje stanovnike Londona?” ili „Treba li da osećaš grižu savesti kada trošiš dosta novca na sebe?”

Do sada je podeljeno 3.500 bedževa, što je sasvim skroman početak za grad od više od osam miliona ljudi. Pokretači kampanje očekuju, ipak, da će ona imati šire razmere, ne samo u Londonu, već i u drugim gradovima iz kojih su ih kontaktirali – Parizu, Berlinu, Seulu i nekim američkim gradovima, u kojima žele da započnu slične projekte.

Iskustva Londonaca

Dženina priča: „Čitala sam knjigu na hebrejskom u metrou. Žena koja je sedela pored delovala je zainteresovano za to što čitam. Prvo sam spustila pogled kad sam videla da me gleda, ali sam onda izvadila slušalice iz ušiju i pogledala u nju.

Pitala me je za knjigu, ćaskale smo o sličnostima hebrejskog i španskog i na kraju sam joj dala vizitkartu da bi mogla da me pita za savet o korišćenju ’Tvitera’. I dalje smo u kontaktu.”

Bilova priča: „Pričao sam sa vodoinstalaterom poreklom iz Gane. Rekao mi je kako da nađem vodoinstalatera od poverenja, ako mi zatreba. Poredili smo vreme u Gani i u Engleskoj, razgovarali o njegova dva razvoda. Čak sam i rutu promenio da bih duže pričao sa njim. Sada želim da idem u Ganu i znam mnogo više o vodovodnim instalacijama.”

Izvor: Politika.rs