Da li su bogati ljudi lošiji?

Najbahatiji vozači, mislio je Keltner, nalaze se za volanom crnih Mercedesa.

Keltner je sa kolegom Polom Pifom, takođe psihologom Berkli univerziteta 2012. želeo da na osnovu te ideje napravi naučnu studiju.

Oni su pratili isključivo ponašanje u saobraćaju, ali su postavljali i druga pitanja vezana za etiku: da li bogati ljudi češće misle da su iznad zakona, nego siromašni? Da li misle da su njihove potrebe važnije? Da li se njihovo ponašanje nekako razlikovalo?

Studija i nekoliko koje su usledile, došle su do uznemirujućeg zaključka: što se ljudi penju više na društvenoj lestvici, to razumevanje za druge opada.

Zapravo, istraživanje je iznova i iznova dokazivalo da su bogati manje moralni od siromašnih. Bili su spremni i da lažu i da varaju, a te osobine gravitirale su pohlepi.

Razumevanje toga kako bogatstvo utiče na ponašanje ljudi je ključno pitanje našeg doba.

Razdor između bogatih i siromašnih je veći nego prethodnih generacija, a pošto politička i ekonomska moć leži u rukama onih prvih, kako njihov finansijski status utiče na moralni kompas?

Kako bi postavili prava pitanja, Keltner, Pif i još dva asistenta, parkirali su se tokom prve godine studije u blizini saobraćajnog znaka za zaustavljanje između 15 i 18 časova.

Asistenti su nausmice birali automobile koji su se približavali znaku i posmatrali da li će se vozač zaustaviti, ili zaobići drugog vozača koji se zaustavio.

Klasifikovali su ih na osnovu toga koliko su skup automobil vozili. Mercedes je imao oznaku 5, nova Honda Accord 4 i tako dalje do Forda Pinto i sličnih automobila koji su bili na nivou 1.

Grupa je otkrila da 12,4 odsto svih vozača zaobilazi one koji su se zaustavili na znaku stop. Međutim, vozači najskupljih automobila – petica – četiri puta češće su to činili u odnosu na one koji su vozili jeftinija kola.

Ponovljeni testovi samo su potvrdili te zaključke.

Gotovo polovina vozača skupih automobila nije propuštala pešake na jasno označenim pešačkim prelazima, čak ni posle kontakta očima, dok ih niko od osoba koje su vozile najjeftinija vozila nije ignorisao.

"To nije trivijalnost. To je nešto opasno. Osim toga je i nezakonito", kaže Keltner.

"To nam govori da postoji povezanost između bogatstva i osećaja da ste iznad zakona".

U odvojenoj studiji, Pif i njegove kolege zamolili su grupu ispitanika da odvoje nekoliko minuta kako bi se uporedili sa osobama koje su finansijski stajali bolje od njih, dok je druga trebalo da se uporedi sa osobama koje su siromašnije od njih samih.

Učesnici su zatim dobili po teglu bombona i rečeno im je da za sebe uzmu koliko hoće, a da ostale treba da daju deci u obližnjoj laboratoriji.

Oni koji su smatrali da su bolji od siromašnih, uzimali su više slatkiša za sebe, a deci ostavljali manje.

Felix Huth / Flickr.com

"To nam govori da čak i percepcija socio ekonomskog statusa može dovesti do takvog ponašanja", kaže Pif. Drugim rečima, odgoj je važniji od urođenih karakteristika.

"Nije reč o karakteru, jer osobe koje su rođene bogate nemaju nikakve urođene osobine koje ih čine takvim. Naime, bogatstvo je to koje pokreće različite oblike ponašanja".

U povezanom nizu eksperimenata, Keltner je otkrio da se manje imućni ljudi češće slažu sa izjavama poput "Često primećujem ljude kojima je potrebna pomoć", ili "Važno je pomoći osobama koje su ranjive".

To se ispostavilo tačnim, čak i kada su u obzir uzeti faktori, poput osećajnosti, pola, etničke pripadnosti i religioznosti.

S druge strane, ranija istraživanja su pokazala da osobe visokih primanja teže prepoznaju tuđe emocije i ređe obraćaju pažnju na osobe s kojima su u interakciji.

Bogati su se takođe češće slagali sa izjavom da je pohlepa "opravdana, korisna i moralno odbranjiva".

Neki su se čak šokirali Keltnerovim i Pifovim otkrićima, a najviše među njima bilo je bogatih. Optužili su istraživače da su politički pristrasni, ali je Pif odbacio takve insinuacije.

"Ovde nije reč o bogatim konzervativcima; reč je o bogatim uopšte, rekao je on. "Nije važno kojoj strani političkog spektra pripadate".

Uprkos otkrićima, Keltner je optimističan kada je reč o budućnosti društva.

On primećuje da ljudi više obraćaju pažnju na klasne podele i ističe pojedine super bogate ljude, poput Bila Gejtsa, koji su ogroman deo bogatstva potrošili u humanitarne svrhe.

"Ovo je istorijski ciklus pohlepe, egocentričnosti, a zatim pomeranja ka većoj brizi za društvo", kaže Keltner.

Ipak, kaže on, dok ne dođe do boljeg balansa, bolje bi bilo da vodite računa o tome kako prelazite ulicu.